Рев 5570/2021 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5570/2021
09.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Иван Станчевски, адвокат из ..., против туженог Града Ниша, кога заступа Правобранилаштво Града Ниша, ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2831/2020 од 19.05.2021. године, у седници одржаној 09.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2831/2020 од 19.05.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Нишу П 254/2019 од 22.09.2020. године, првим ставом изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено да је тужени супсидијарни дужник по решењу Општинског суда у Нишу Р 348/2000 од 10.04.2001. године. Другим ставом изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 41.980.930,30 динара са каматом у висини раста цена на мало, према последњим објављеним подацима републичког органа надлежног за послове статистике и то од 03.06.2009. године (отварања стечајног поступка) до 27.07.2012. године (одлуке Уставног суда), а од 27.07.2012. године са каматом по Закону о висини стопе затезне камате до коначне исплате. Трећим ставом изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 565.500,00 динара са законском затезном кааматом од извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2831/2020 од 19.05.2021. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у ставу првом изреке, делу става другог изреке за износ од 41.980.930,30 динара, и у ставу трећем изреке. Другим ставом изреке, преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става другог изреке којим је одлучено о камати на главно потраживање, тако што је на део досуђеног износа од 14.488.236,00 динара досуђена законска затезна камата почев од 18.03.2019. године као дана утужења па до коначне исплате, док је тужбени захтев тужиоца за исплату камате на наведени износ од дана 03.06.2009. године до 17.03.2019. године, као и захтев за исплату досуђене камате на износ од 24.492.666,00 динара почев од 03.06.2009. године до исплате, одбијен као неоснован. Трећим ставом изреке, одбијен је захтев тужиоца и туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, побијајући је у преиначеном делу којим је одлучено о исплати законске затезне камате на досуђени износ главног дуга.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, то се на основу члана 28. став 1. Закона о парничном поступку, узима само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана Закона, не узимају у обзир камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка ако не чине главни захтев.

Имајући у виду да се у овом случају ради о спору имовинскоправне природе, као и да је ревизија изјављена против одлуке о камати, дакле, против одлуке којом је одлучено о споредном тражењу која не чини главно потраживање, то је и ревизија недозвољена, сагласно члану 403. у вези са чланом 28. став 1. Закона о парничном поступку.

Иако је побијаном пресудом преиначена првостепена пресуда у делу одлуке о камати, нема места примени одредбе о дозвољености ревизије из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, јер се наведена одредба може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог закона одређено да ревизија против одлуке о споредном тражењу није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић