Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5574/2021
27.01.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиље AA из ..., чији је пуномоћник Миле Чогурић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство финансија, Управа царине, коју заступа Државно правобранилаштво, са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8081/2018 од 28.03.2019. године, исправљене решењем истог суда Гж 8081/18 од 30.11.2020. године у седници већа одржаној дана 27.01.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8081/2018 од 28.03.2019. године, исправљене решењем истог суда Гж 8081/18 од 30.11.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 13521/17 од 26.03.2018. године, ставом првим изреке, утврђено је потраживање тужиље према туженој на име накнаде штете у износу од 17.199,86 динара са законском затезном каматом од 25.06.2003. године. Ставом другим изреке, утврђено је потраживање тужене према тужиљи на име стеченог без основа у износу од 1.304.632,10 динара са законском затезном каматом почев од 25.06.2003. године. Ставом трећим изреке, пребијају се потраживања тужиље и тужене до износа од 17.199,86 динара са законском затезном каматом почев од 25.06.2003. године. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужиља да туженој исплати износ од 1.287.433,00 динара са законском затезном каматом почев од 25.06.2003. године до исплате. Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди потраживање тужиље према туженој по основу неоснованог обогаћења за износ од 2.352.811,24 динара као и захтев да се обавеже тужена да тужиљи на име неоснованог обогаћења исплати разлику преко износа утврђеног у ставу првом и трећем изреке од 17.199,86 динара са законском затезном каматом почев од 25.06.2003. године па до износа од 1.048.179,24 динара са законском затезном каматом од 25.06.2003. године до исплате. Ставом шестим изреке, обавезана је тужиља да туженој на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 1.537.500,00 динара са законском затезном каматом од дана наступања услова за извршење до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 8081/2018 од 28.03.2019. године, исправљене решењем истог суда Гж 8081/18 од 30.11.2020. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 13521/17 од 26.03.2018. године у ставу првом, другом и трећем изреке, и утврђено је да постоји потраживање тужиље према туженој на име стицања без основа у износу од 17.199,86 динара на дан 25.06.2003. године; утврђено је да постоји потраживање тужене према тужиљи на име стицања без основа у износу од 1.304.632,10 динара на дан 25.06.2003. године, па се пребијају потраживања тужиље и тужене до износа 17.199,86 динара на дан 25.06.2003. године. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 13521/17 од 26.03.2018. године у делу става четвртог изреке, којим је обавезана тужиља да туженој исплати износ од 1.287.432,24 динара са законском затезном каматом почев од 03.03.2004. године до исплате, док је у преосталом делу става четвртог изреке преиначена пресуда Првог основног суда у Београду П 13521/17 од 26.03.2018. године и одбијен захтев тужене за исплату у износу од 0,76 динара, као и законске затезне камате на досуђени износ за период од 25.06.2003. године до 03.03.2004. године, као неоснован. Ставом трећим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 13521/17 од 26.03.2018. године у ставу петом изреке. Ставом четвртим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 13521/17 од 26.03.2018. године у ставу шестом изреке и обавезана тужиља да туженој на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 720.000,00 динара са законском затезном каматом од 28.03.2019. године у року од 15 дана по пријему пресуде. Ставом петим изреке, обавезана је тужена да тужиљи исплати трошкове другостепеног поступка у износу од 11.250,00 динара.