
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5604/2020
08.04.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у правној ствари предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Бане Р. Секулић, адвокат из ..., против противника предлагача Општине Нови Београд, коју заступа Општинско јавно правобранилаштво, Нови Београд и крајњег корисника Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда ЈП Београд, са седиштем у Београду, ради одређивања накнаде за одузето земљиште, одлучујући о ревизији противника предлагача – крајњег корисника Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж 5383/16 од 04.10.2017. године, у седници одржаној 08.04.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду Гж 5383/16 од 04.10.2017. године и предмет враћа том суду ради одлучивања о жалби.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Трећег основног суда у Београду Р1 823/2011 од 02.02.2016. године, ставом првим изреке, одређена је накнада за изузето земљиште и обавезан је противник предлагача - крајњи корисник Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда ЈП Београд да предлагачу као правном следбенику ранијег власника ББ, на име неисплаћеног дела накнаде исплати износ од 2.195.161.859,35 динара у једнаким тромесечним ратама у року од 10 година почев од истека годину дана од дана правноснажности те одлуке, с тим да на сваку доспелу исплатну рату утврђено одлуком исплати предлагачу и камату у висини раста цене на мало према посебним објављеним статистичким подацима републичког органа надлежног за послове статистике која се обрачунава и плаћа у односу на сваку исплатну рату почев од дана правноснажности судске одлуке па до доспелости сваке појединачне исплате рате и законску затезну камату на сваку исплату почев од дана доспелости сваке исплатне рате па до коначне исплате, под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, обавезан је крајњи корисник Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда ЈП Београд да предлагачу накнади трошкове ванпарничног поступка.
Решењем Вишег суда у Београду Гж 5383/16 од 04.10.2017. године одбачена је жалба крајњег корисника Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда ЈП Београд изјављена против решења Трећег основног суда у Београду Р1 823/11 од 02.02.2016. године, као неблаговремена.
Против правноснажног другостепеног решења, противник предлагача – крајњи корисник Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда ЈП Београд је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Одлучујући о изјављеној ревизији на основу члана 408. у вези са чланом 420. став 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија противника предлагача - крајњег корисника основана.
Из списа ове правне ствари произлази да је првостепени суд након доношења решења Р1 823/2011 од 02.02.2016. године, којим је одређена накнада за земљиште одузето решењем Среске комисије за пољопривредно земљиште Фонд у Београду ../53 од 04.12.1954. године измењено решењем број ../56 од 14.04.1956. године, дао налог да се решење достави пуномоћницима странака.
Решење је достављено преко ЈП Пошта Србије.
На назначено решење противник предлагача – крајњи корисник Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда ЈП Београд је изјавила жалбу.
Виши суд у Београду је решењем Гж 5383/16 од 04.10.2017. године одбацио жалбу као неблаговремену. Другостепени суд закључује да је противник предлагача решење примио дана 04.03.2016. године, а жалбу против првостепеног решења је изјавио 24.03.2016. године. Како је последњи дан за изјављивање жалбе био 21.03.2016. године (понедељак), а жалба је изјављена 24.03.2016. године (четвртак), то је жалба изјављена након истека законом прописаног рока, па је на основу члана 401. став 1. тачка 1. ЗПП у вези члана 30. став 2. ЗВП одлучио као у изреци решења.
По оцени Врховног касационог суда, овакав закључак другостепеног суда заснива се на погрешној оцени чињеница о благовремености поднете жалбе.
Наиме, из садржине повратнице, а у вези доставе првостепеног решења Р1 823/2011 од 02.02.2016. године произилази да противник предлагача – крајњи корисник Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда ЈП Београд није примила решење дана 04.03.2016. године (како закључује другостепени суд) већ је тог дана решење грешком уручено Железници Србије – којој је решење грешком упућено од стране јавног предузећа ПТТ. То потврђује и печат ЈП „Железнице Србије“ који се налази на повратнци. Иста повратница је достављена Трећем основном суду у Београду дана 08.03.2016. године.
Међутим, према извештају ЈП ПТТ Србије од 15.11.2017. године, а у вези провере уручења назначене пошиљке (који извештај се налази у списима предмета) произилази да је првостепено решење (које је враћено од железнице) противнику предлагача уручено дана 09.03.2016. године. То потврђује извод из књиге пријема пошиљки противника предлагача где је видљиво да је пријем предметног решења заведен под редним бројем .., датум пријема је 09.03.2016. године.
Жалба на решење првостепеног суда изјављена је дана 24.03.2016. године. Сходно томе, ако се узме да првостепено решење противник предлагача није примио 04.03.2016. године, већ 09.03.2016. године, онда је констатација другостепеног суда да је жалба противника предлагача неблаговремена, неприхватљива. Другостепени суд очигледно приликом одлучивања о жалби није ценио извештај Јавног предузећа Пошта Србије од 15.11.2017. године (бр. ..), а у вези провере уручења пошиљке, првостепеног решења. Правилна оцена благовремености жалбе и правилно утврђење чињенице о тачном датуму пријема првостепеног решења је од кључног значаја за утврђивање благовремености жалбе.
На основу изнетог, применом члана 416. став 2. у вези члана 420. ст. 2. и 5. ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић