Рев 5632/2020 3.19.1.25.1.3; 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5632/2020
23.12.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић, Гордане Комненић, Бисерке Живановић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Коста Милић, адвокат из ..., против тужене ДД из ..., Република ..., чији је пуномоћник Ахмет Хоџић, адвокат из ..., ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4337/19 од 13.11.2019. године, у седници одржаној 23.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4337/19 од 13.11.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4337/19 од 13.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 3571/17 од 10.07.2019. године, исправљеном решењем истог суда П 3571/17 од 03.10.2019. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужба тужилаца ВВ и ГГ повучена. Ставом другим изреке, тужбени захтев је усвојен. Ставом трећим, утврђено је да су тужиоци АА и ББ стекли право својине на две пословне просторије укупне површине од 64м2, које у природи представљају пословну просторију која се налази лево од улаза у приземљу стамбено- пословне зграде број ... која се налази на парцели број ... уписаној у ЛН ... К.О. ... и на пословној просторији која се налази десно од улаза у приземљу стамбено-пословне зграде број ... на парцели ... уписаној у ЛН ... К.О. ..., као и на градском грађевинском земљишту на парцели ... уписаној у ЛН ... К.О. ..., сразмерно површини наведених пословних просторија на основу Уговора о трампи од 15.05.1991. године, овереног пред Општинским судом у Новом Саду под Ов. бр. .../... дана 20.05.1991. године кога су тужиоци закључили са туженом, па је наложено туженој да призна и трпи да се на основу ове пресуде, без њеног даљег питања и одобравања, када се за то стекну законски услови и наведене непокретности буду исказане у катастарском операту изврши катастарски пренос права својине са њеног имена на име и у корист тужилаца у 1/1 удела заједно са сразмерним делом права коришћења и права својине на парцели на којој је саграђена стамбено пословна зграда. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцима АА и ББ накнади трошкове парничног поступка од 473.975,00 динара, са законском затезном каматом од изршности до исплате. Ставом петим изреке, одбијен је захтев тужилаца АА и ББ за ослобођење од плаћања судских такси.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 4337/19 од 13.11.2019. године, ставом првим изреке, одбијене су жалбе тужене и првостепена пресуда је потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.

Према члану 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14 и 87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ради о парници ради утврђивања права својине (по основу писмено закљученог уговора о трампи између странака), у којима примена материјалног права у погледу постојања потпуне пасивне легитимације и одлуке о основаности тужбеног захтева зависе од утврђеног чињеничног стања сваког конкретног случаја, а нижестепени судови су према чињеницама утврђеним у овој правној ствари изнето правно схватање о потпуној пасивној легитимацији као и одлуку о основаности тужбеног захтева засновали на примени одговарајућих одредаба материјалног права, при чему уз ревизији нису пружени докази о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова. Осим тога, како се решењем о исправци пресуде, не дира у суштину одлуке о основаности тужбеног захтева, већ отклањањају очигледне (техничке) грешке учињене приликом израде пресуде, исто не може бити ни предмет оцене права на изјављивање изузетне ревизије у смислу уједначавања судске праксе.

Како у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари, поднета је 16.05.2017. године, а вредност предмета спора побијаног дела је 4.000.000,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, представља износ испод 40.000 евра.

Како се у конкретној правној ствари ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање при чему вредност предмета спора побијаног дела у износу од 4.000.000,00 динара не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд оценио да ревизија није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић