Рев 5761/2020 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5761/2020
23.12.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Бранко Бутолен Ј. Франц, адвокат из ..., против туженог Републичког фонда за ПИО Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Панчеву Гж 1656/19 од 03.09.2019. године, у седници одржаној 23.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Панчеву Гж 1656/19 од 03.09.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 3559/17 од 30.06.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор апсолутне ненадлежаности суда. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да тужиоцу на име мање исплаћених пензија за период од 01.04.2015. године до 31. 10. 2015. године, исплати износ од по 1.946,73 динара за сваки месец са законском затезном каматом и каматним почетком као у садржају овог става изреке. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 28.890,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.

Решењем Вишег суда у Панчеву Гж 1656/19 од 03.09.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење о трошковима поступка садржано пресуди Првог основног суда у Београду П 3559/17 од 30.06.2017. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против другостепеног решења тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којом је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана закона прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Наиме, када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора то се на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана закона не узимају у обзир камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка ако не чине главни захтев.

Имајући у виду да је у конкректном случају ревизија изјављена против решења којом је одлучено о трошковима поступка што у овој правној ствари не представља главни захтев већ споредно потраживање, то Врховни касациони суд налази да ревизија тужиоца није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић