
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5766/2018
13.05.2020. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж4 1/2018 од 20.07.2018. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж4 1/2018 од 20.07.2018. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка, у износу од 36.000,00 динара.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду П4 254/15 од 28.06.2017. године, првим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље, којим је тражила да суд обавеже туженог да јој на име накнаде материјалне штете исплати износ од 480.000,00 динара, са затезном каматом, почев од 24.12.2013. године до исплате. Другим ставом изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 99.700,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж4 1/2018 од 20.07.2018. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П4 254/15 од 28.06.2017. године. Другим ставом изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, ради новог тумачења права, позивајући се на одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 55/14 – ЗПП). Тужиља је тражила трошкове ревизијског поступка и определила их по врсти и висини.
Одредбом члана 404. став 1. ЗПП, на који се ревидент позива, прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом која се ревизијом побија, одлучено је о захтеву тужиље за накнаду материјалне штете због повреде ауторског права. Тужиља је била у контакту са ... менаџером туженог привредног друштва, ради ангажовања око серијала, који би се емитовао на ... телевизији и закључења ауторског уговора чији би предмет представљао учествовање тужиље у пројекту ТВ емисије „...“. Тужени је тужиљи преко електронске поште упутио нацрт уговора о ангажовању аутора за овај пројекат, без прецизирања личних података тужиље, како би тужиља проучила одредбе достављеног уговора и евентуално указала на одређене примедбе и сугестије, а за случај да буде примљена међу десет учесника који ће снимити емисију. Тужиља је била на аудицији, али није изабрана да учествује на пројекту, међу десет извођача. Странке нису закључиле уговор о ангажовању аутора и тужиља није била ангажована у снимању серијала „...“. Са своје стране тужиља је потписала примерак уговора који јој је тужени послао и попунила подацима које је тужени тражио, па тужиља сматра да је уговор закључен, али да није извршен због једностраног раскида од стране туженог, без оправданог разлога, због чега потражује штету у виду изгубљене добити у висини уговорене накнаде за учествовање у серијалу од 480.000,00 динара.
Одредбом члана 67. Закона о ауторским и сродним правима (''Службени гласник РС'' бр. 104/09...29/16), ставом 1., прописано је да ауторским уговором се ауторска права уступају или у целини преносе. Ставом 2., прописано је да се на ауторски уговор примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи, ако одредбама овог закона другачије није одређено. Ставом 3., прописано је да се ауторски уговор закључује у писаној форми, ако овим законом није друкчије одређено.
Одредбом члана 72. Закона о облигационим односима, ставом 1., прописано је да када је за закључење уговора потребно саставити исправу, уговор је закључен када исправу потпишу сва лица која се њим обавезују. Према ставу 3. ове законске одредбе, за закључење двостраног уговора довољно је да обе стране потпишу једну исправу или да свака страна потпише примерак исправе намењен другој страни.
На утврђено чињенично стање, нижестепени су правилно применили материјално право, одредбе члана 67. Закона о ауторским и сродним правима, када су тужбени захтев тужиље одбили као неоснован. Примерак уговора који је достављен тужиљи сагласно члану 72. ЗОО, није потписан на начин како је то прописано ставом 1. и 3. ове законске одредбе од стране туженог, па уговор није ни настао и не може се раскинути, због чега нема места примени члана 404. став 1. ЗПП, јер су нижестепени судови правилно тумачили материјално право.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, између осталог, када се потраживање односи у новцу, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој парници поднета је првостепеном суду 24.12.2013. године, а као вредност спора означен је износ од 480.000,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање које очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, што значи да се ради о спору у коме ревизија није дозвољена, Врховни касациони суд је применом члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, донео одлуку као у другом ставу изреке.
Одлука о трошковима поступка донета је применом члана 165.став 2., у вези са чланом 154. ЗПП, према постигнутом успеху тужиље у ревизијском поступку.
Председник већа – судија
Весна Поповић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић