Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5828/2020
01.04.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Дејан Врсајков, адвокат у ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Бошко Жилић, адвокат у ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Сомбору Гж 1400/19 од 19.02.2020. године, у седници већа од 01.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Сомбору Гж 1400/19 од 19.02.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Новом Саду П 2562/12 од 21.11.2018. године одбијен је предлог туженог за понављање поступка од 25.07.2018. године и обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 13.500,00 динара.

Решењем Вишег суда у Сомбору Гж 1400/19 од 19.02.2020. године одбијена је жалба туженог и потврђено првостепено решење.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, с позивом на одредбе члана 404. ЗПП.

Чланом 404. ставом 1. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 72/11...18/20) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж 1414/13 од 01.11.2013. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду П 2562/12 од 25.02.2013. године, тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете је делимично усвојен. Предлог за понављање поступка заснован је на пресуди Врховног касационог суда Рев 1809/16 од 21.03.2018. године која је донета у спору између истих парничних странака, по истом правном основу, али на основу другачијег чињеничног стања. Према становишту нижестепених судова, нису испуњени услови из члана 426. става 1. тачака 7) и 10) ЗПП за понављање поступка јер пресудом Врховног касационог суда Рев 1809/16 од 21.03.2018. године није одлучено о истом тужбеном захтеву као у овој парници, нити је тужени у предлогу за понављање поступка изнео нове чињенице. О предлогу туженог за понављање поступка је побијаним решењем одлучено у складу са правним схватањем израженим кроз судске одлуке у којима је одлучивано о предлозима са истоветним чињеничним стањем и правним основом. Врховни касациони суд није прихватио одлучивање о посебној ревизији јер у конкретном случају нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса, ни правна питања у интересу равноправности грађана, нити има потребе за уједначавањем судске праксе и за новим тумачењем права.