Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права.

Тужена је доставила одговор на ревизију тужиоца.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, на основу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), и утврдио да је ревизија неоснована.

Доношењем побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП-а, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су биле прво у ванбрачној заједници од 1989. године, а потом су брак закључиле дана ...1996. године. Заједница живота парничних странака трајала је до маја 2004. године када је њихов брак разведен пресудом Трећег општинског суда у Београду П 1925/05. Пре закључења брака са туженом, тужилац је имао своју фирму, почев од 1988. године, која се бавила производњом и узгојем ... производа и хране. Тужена је такође имала своју фирму основану 1993. године. Фирма тужиоца је припојена фирми тужене 28.11.1997. године тако што је основано заједничко предузеће „ВВ“ у коме је удео тужиоца опредељен у проценту од 46% а тужене у проценту од 54%. Тужена је уписана као директор а тужилац као заменик директора тог предузећа које је брисано из Регистра привредних субјеката у поступку стечаја 02.12.2010. године. Предузеће се бавило узгојем ... производа који су продавани, како у Србији тако и у иностранству. Туженој је утврђена инвалидност прве категорије почев од 1984. године од када је прималац инвалидске пензије. У Мађарској банци, тужена је отворила девизни рачун на своје име на који је уложен новац у износу од 207.015,13 евра, а тај новац тужена је добила од својих родитеља који су продали своју имовину – имање и кућу. Девизни рачун отворен је у Мађарској пошто је ћерка тужене у то време била у посети свом стрицу у Америци па је туженој било лакше да јој са рачуна у Мађарској банци пошаље новац. Са истог рачуна тужена је подигла новац који јој је био потребна ради куповине стана својој ћерки. Стан у ... у Улици ... број .. површине 39м2, купљен је на основу купопродајног уговора закљученог 11.03.1998. године, а овереног пред Првим општинским судом у Београду под бројем Ов ../98, на име тужене, од средстава остварених заједничким радом парничних странака. За време трајања ванбрачне и брачне заједнице у периоду од укупно 15 година (од 1989. до 2004. године), тужилац је претежно обављао послове у заједничкој фирми, док кућне послове није обављао. Тужена није физички радила у заједничком предузећу али је помагала тако што је обављала послове кореспнденције са пословним партнерима, односно купцима, проналазила раднике и комуницирала са њима, делимично обављала послове домаћинства тако што се старала и организовала набавке за домаћинство и одржавала хигијену у чему су јој помагале жене које су ангажовале парничне странке. Тужиочеви синови из претходног брака боравили су у једном периоду са парничним странкама, али са њима нису живели.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да тужена, услед инвалидности прве категорије, није била у могућности да обавља било какве послове док је тужилац непосредно био ангажован око заједничког посла и стицања прихода па је закључио да допринос тужиоца износи 70% а допринос тужене 30% . У складу с тим, утврдио је сувласништво тужиоца на предметном стану са уделом од 7/10 идеалних делова. Тужбени захтев тужиоца којим је тражио да суд тужену обавеже да му исплати износ од 186.300,00 евра, са припадајућом каматом, првостепени суд је одбио јер тужилац није доказао да су средства на рачуну у Мађарској његова новчана средства, већ су то средства која су стављена на рачун тужене, као њена посебна имовина којом је она самостално располагала.

Другостепени суд је, на основу одржане расправе, прихватио закључак првостепеног суда о томе да износ од 186.300,00 евра представља посебну имовину тужене, на основу одредбе члана 168. став 2. и 169. Породичног закона. Међутим, супротно ставу првостепеног суда о већем уделу тужиоца у стицању заједничке имовине током трајања брака а с тим у вези и његовом сувласничком уделу на предметном стану од 7/10 идеалних делова, другостепени суд је закључио да су удели парничних странака у стицању заједничке имовине током трајања брака једнаки јер ни тужилац ни тужена нису доказали свој већи удео у стицању. Такав закључак другостепени суд је засновао на чињеници да су трошкови живота и домаћинства заједнице парничних странака подмиривани искључиво од прихода и то прво од посебних фирми тужиоца и тужене а затим из њихове заједничке фирме, у чијем раду су обоје били ангажовани тако што се тужилац бринуо о свакодневном функционисању и раду предузећа док је тужена обављала кореспонденцију и контакт са клијентима и другим правним лицима у погледу рада и пласирања производа, као и претежан део кућних послова.

Врховни касациони суд налази да је одлука другостепеног суда правилна.

Одредбом члана 171. став 1. Породичног закона прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину. Претпоставља се да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки, јер је тако прописано одредбом члана 180. став 2. истог Закона. Већи удео једног супружника у стицању заједничке имовине зависи од његових остварених прихода, вођења послова у домаћинству, старања о деци, старања о имовини те других околности од значаја за одржавање или увећање вредности заједничке имовине, како је прописано ставом 3. одредбе члана 180. Породичног закона. На основу одредбе члана 168. став 2. Породичног закона, имовина коју је супружник стекао у току трајања брака деобом заједничке имовине односно наслеђем, поклоном или другим правним послом којим се прибављају искључиво права представља његову посебну имовину.

У конкретном случају, новац на рачуну у банци у Мађарској је посебна имовина тужене пошто није стечен радом током трајања заједнице живота парничних странака већ га је тужена добила од њених родитеља (на поклон), а утрошен је за потребе школовања и куповине стана ћерки тужене. Предметни стан стечен је у току брака парничних странака купопродајним уговором, тако што су његовом стицању странке подједнако допринеле, односно ни тужилац ни тужена нису доказали свој већи удео у стицању те имовине.

Тужилац у ревизији указује да је он организовао уређење простора у предметном стану и финансирао његово уређење пошто је тужена инвалид прве категорије и није у могућности да физички ради. Међутим, свој већи удео у стицању те имовине тужени није доказао, а био је дужан у смислу одредбе члана 228. ЗПП-а. Такође није доказао да њему припада, као посебна имовина, новац на рачуну тужене у мађарској банци док је тужена, супротно томе, ту чињеницу доказала, односно доказала је да је на рачун отворен у мађарској банци положила новац који је добила од родитеља, што значи да се ради о њеној посебној а не о посебној имовини тужиоца.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 2. ЗПП-а.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП-а.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић