.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5855/2018
16.05.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Биљане Драгојевић, Јелице Бојанић Керкез и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиље AA из …, чији je пуномоћник Предраг Николић, адвокат из …, против тужене Националне службе за запошљавање РС из Београда, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1150/18 од 14.08.2018. године, у седници одржаној 16.05.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1150/18 од 14.08.2018. године, као о посебној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1150/18 од 14.08.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 5406/16 од 30.10.2017. године, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да јој на име накнаде штете исплате износе наведене у изреци, са законском затезном каматом на сваки месечни износ од доспелости па до исплате, као и да јој накнади трошкове парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 1150/18 од 14.08.2018. године, одбијена је жалба тужиље, као неоснована и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, применом члана 404. ЗПП.
Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Тужиља је, као извршни дужник у поступку извршења платила туженој, као извршном поверицу, дуг утврђен правноснажном пресудом (главни дуг, камата и трошкови извршења). У овој парници тужиља тражи накнаду штете, сматрајући да је због погрешног обрачуна камате конформном методом у поступку извршења туженој платила већи износ од дугованог. Нижестепени судови су одбили као неоснован захтев тужиље, с обзиром да су утврдили да је у извршном поступку затезна камата за период од 31.03.1997. године до 02.03.2001. године обрачуната применом комфорног метода, а за период од 03.03.2001. до 15.01.2006. године применом простог метода. Стога, по оцени ревизијског суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. ЗПП, јер је одлука донета у складу са правним ставом Врховног касационог суда од 20.11.2012. године, на који се позвао другостепени суд.
На основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба је поднета 08.03.2016. године.
С обзиром да вредност предмета спора побијаног дела од 515.419,60 динара, очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужиље није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у другом ставу изреке.
Председник већа-судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
