
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 587/2020
12.02.2020. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Jасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, др Илије Зиндовића и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марија Јоксовић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Привредни суд у Сомбору, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Суботици, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж.рр 585/19 од 23.10.2019. године, у седници од 12.02.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж.рр 585/19 од 23.10.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж.рр 585/19 од 23.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули, Прр. 201/2019 од 21.05.2019. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев. Ставом другим изреке тужена је обавезана да тужиоцу исплати на име новчаног обештећења због повреде права на суђење у разумном року износ од 400 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу Народне банке Србије. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев преко досуђеног износа. Ставом четвртим изреке тужена је обавезана да тужиоцу накнади парничне трошкове у износу од 16.200 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж.рр 585/19 од 23.10.2019. године, ставом првим изреке одбијене су жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14). Наиме, побијана одлука донета је уз примену одговарајућих одредаба Закона о заштити права на суђење у разумном року, који се примењује у овој врсти поступка. Није од значаја указивање у ревизији на другачије одлуке судова у овој врсти поступка, јер евентуално постојање другачијих одлука не указује нужно на другачији правни став судова, будући да правилна примена материјалног права зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Због битне повреде одредаба парничног поступка посебна ревизија се не може поднети. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 27. став 3. Закона о зашити права на суђење у разумном року , у поступку по тужби за новчано обештећење ревизија није дозвољена. Недозвољеност ревизије произилази и из одредбе члана 279. став 6. ЗПП, према којој ревизија није дозвољена у споровима мале вредности.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа-судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић