Виши суд у Врању је пресудом Гж 580/22 од 25.10.2022. године, одбио као неосноване жалбе туженог и потврдио пресуду Основног суда у Врању П 1081/18 од 17.12.2021. године и решење П 1081/18 од 28.12.2021. године.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену, у делу у коме је потврђена првостепена пресуда, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку- ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...10/23-други закон), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.

Предмет тражене правне заштите је утврђење ништавости Споразума о накнади за експроприсано земљиште закљученог између парничних странака и исплата тужиљи разлике између припадајуће и исплаћене накнаде за експроприсану парцелу. Одлука нижестепених судова о усвајању тужбених захтева тужиље заснована је на примени одговарајућих одредби материјалног права и у складу је са постојећом судском праксом судова у примени и тумачењу материјалног права релевантног за пресуђење ове правне ствари, па не постоји потреба за новим тумачењем права. Није потребно ни уједначавање судске праксе у вези са применом одредбе члана 42. Закона о експропријацији, у погледу начина одређивања висине тржишне вредности непокретности, јер су нижестепени судови тржишну вредност експроприсане непокретности утврдили на начин који не одступа од правног схватања о одређивању висине те накнаде по тржишној цени грађевинског земљишта, чији је статус у конкретном случају промењен доношењем Генералног урбанистичког плана града Врања (западни део парцеле), односно доношењем Просторног плана града Врања и Уредбе просторног плана подручја инфраструктурног коридора Београд-Ниш-граница Републике Северне Македоније (источни део парцеле). Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу навода ревизије туженог у делу у коме се оспоравају налази и мишљење вештака, нису разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. тав 1. ЗПП. Одлуку о трошковима поступка суд доноси на основу успеха парничних странака и предузетих радњи у поступку у сваком конкретном предмету, па с тим у вези нема услова за уједначавањем судске праксе на основу посебне ревизије ни у том делу.

На основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Врховни су је испитао дозвољеност ревизије, применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 468. став 1. и 479. став 6. ЗПП и оценио да ревизија туженог није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

На основу одредбе члана 479. став 6. истог закона, против одлуке другостепеног суда којим је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужиља је тужбу у овој правној ствари јподнела 13.04.2018. године, а вредност предмета спора је 321.685,00 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда у овој врсти спора ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП:

Из изнетих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке, донео применом члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић