Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 160/22 од 02.02.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужених и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени Предузеће за производњу и промет индустрија меса „Матијевић“ д.о.о. Нови Сад је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20) , прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија (став 2.)

Предмет тражене правне заштите је утврђење права коришћења земљишта за редовну употребу објекта, у коме се налази пословни простор у својини тужиоца. По оцени Врховног суда услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. ЗПП у конкретном случају нису испуњени. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, нити новог тумачења права. Тужени Предузеће за производњу и промет индустрија меса „Матијевић“ д.о.о. Нови Сад у ревизији није пружио доказе о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Осим тога разлози ревизије се у претежном делу односе на оспоравање утврђеног чињеничног стања што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП и на битне повреде одредаба парничног поступка што није законски разлог за изјављивање посебне ревизије. Из наведених разлога одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије туженог Предузећа за производњу и промет индустрија меса „Матијевић“ д.о.о. Нови Сад у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења права коришћења поднета је 13.03.2019. године, а означена вредност предмета спора је 10.000,00 динара. Тужилац је на рочишту за главну расправу одржаном 27.09.2019. године преиначио тужбу и као вредност предмета спора означио износ од 2.500.000,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на неновчано потраживање, у коме означена вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд нашао да је ревизија туженог Предузећа за производњу и промет индустрија меса „Матијевић“ д.о.о. Нови Сад недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић