.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6026/2020
17.12.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Бранислава Босиљковића и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у правној ствари предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Јовановић, адвокат из ..., у поступку ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Чачку Ржг 46/2020 од 09.09.2020. године, у седници одржаној 17.12.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Чачку Ржг 46/2020 од 09.09.2020. године, као о изузетно дозвољеној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија предлагача изјављена против решења Вишег суда у Чачку Ржг 46/2020 од 09.09.2020. године.
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев предлагача за накнаду трошкова поступка по ревизији.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Чачку Рж г 46/2020 од 09.09.2020. године, одбијена је, као неоснована жалба предлагача и потврђено решење Основног суда у Чачку Р4 И 66/20 од 10.07.2020. године којим је одбијен, као неоснован приговор за убрзање поступка предлагача поднет 18.05.2020. године, којим је тражио да му се утврди да му је у предмету Основног суда у Чачку И 476/16 поврђено право на суђење у разумном року.
Против другостепеног решења предлагач је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са позивом на члан 404. Закона о парничном поступку.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, према члану 7. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, бр. 40/2015) у поступку одлучивања о приговору усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.
Законом о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95, 18/2005, 85/2012, 45/2013, 55/2014, 6/2015, 106/2015) чланом 27. ставом 2. прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.
У овом случају не ради се о имовинскоправном спору, већ о поступку за утврђивање повреде права на суђење у разумном року, па како одредбама Закона о парничном поступку није прописана могућност изјављивања ревизије против правоснажног решења донетог у поступку по приговору ради убрзања поступка и утврђивања повреде права на суђење у разумном року, то ни ревизија није дозвољена.
Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије (члан 404. ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији предлагача, као изузетно дозвољеној ревизији, с обзиром на то да у овој врсти поступка, према члану 27. Закона о ванпарничном поступку ревизија није дозвољена.
На основу изнетог, одлучено је као у изреци, применом члана 413. ЗПП.
Предлагач није успео у поступку по ревизији, па му не припада право на накнаду трошкова тог поступка, са којих разлога је одлучено као у ставу трећем изреке, применом члана 153. став 1. и 165. став 1. ЗПП.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
