.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6038/2021
14.04.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Драгане Бољевић и Слађане Накић Момировић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ обоје из ..., чији је пуномоћник Маријана Тонић адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Душан Ђорђевић адвокат из ..., ради својине, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 422/21 од 06.04.2021. године, у седници већа одржаној дана 14.04.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 422/21 од 06.04.2021. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 422/21 од 06.04.2021. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужилаца за накнаду трошкова поступка по ревизији.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Петровцу на Млави П 287/19 од 01.10.2020. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужиља АА власник реалног дела од 1000/2180 катастарске парцеле .. а тужилац ББ власник реалног дела од 1180/2180 исте катастарске парцеле, уписане у лист непокретности .. КО ... по основу купопродаје, што је тужени дужан признати и дозволити тужиоцима да се као власници укњиже код Службе за катастар непокретности Петровац на Млави. Ставом другим изреке, утвђено је да је тужилац ББ по основу поклона од покојног ГГ бившег из ... власник 5/6 од парцеле .. површине 17,54 ара уписане у лист непокретности .. КО ... и власник непокретности - парцела наведених у овом ставу изреке и уписаних у лист непокретности .. КО ..., што је тужени дужан признати и дозволити тужиоцу да се као власник укњижи код Службе за катастар непокретности Петровац на Млави. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев у којем је тужилац тражио да је власник још 1/6 од парцеле .. поршине 17,54 ара у КО ... . Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да на име трошкова парничног поступка исплати тужиоцима износ од 289.725,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 422/21 од 06.04.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Петровцу на Млави П 287/19 од 01.10.2020. године у првом, другом и четвртом ставу изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).
Тужиоци су поднели одговор на ревизију са предлогом да се иста одбаци као недозвољена, или одбије као неоснована, а тужени обавеже на накнаду трошкова поступка поводом тог правног лека.
Према члану 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права.
По оцени Врховног касационог суда, посебна ревизија туженог у овом спору није дозвољена. У конкретном случају нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити потребе за новим тумачењем права. Уз ревизију нису приложене правноснажне пресуде донете у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима које би оправдавале потребу да се о ревизији одлучује ради уједначавања судске праксе.
Из тих разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.
Ревизија туженог није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП. Вредност предмета спора у износу од 1.000.000,00 динара нижа је од динарске противвредности 40.000 евра обрачунате по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (4.932.800,00 динара), меродавне за дозвољеност ревизије у смислу наведене одредбе.
Због тога је, на основу члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.
Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног касационог суда, у овом спору нису били нужни. Зато је захтев тужилаца за накнаду тих трошкова одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП одлучено као у трећем ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
