Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6328/2021
10.11.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у ванпарничном поступку за расправљање заоставштине пок. АА, бивше из ..., одлучујући о ревизији наследника ББ из ... изјављеној против решења Вишег суда у Врању Гж 633/21 од 22.03.2021. године, у седници већа од 10.11.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији наследника ББ.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија наследника ББ изјављена против решења Вишег суда у Врању Гж 633/21 од 22.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Врању О 682/19 од 24.07.2020. године за наследнике на заоставштини пок. АА оглашени су ББ на 2/5 дела, ВВ на 1/5 дела, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ, свако на по 1/10 дела.

Решењем Вишег суда у Врању Гж 633/21 од 22.03.2021. године одбијена је жалба наследника ББ и потврђено првостепено решење.

Против другостепеног решења ревизију је благовремено изјавио наследник ББ због битне повреде одредаба парничног и погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбе члана 404. ЗПП.

Чланом 404. ставом 1. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 72/11...18/20) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Према становишту нижестепених судова, на заоставштини пок. АА одређени су наследници по праву представљања, а наследник ББ може своје право својине на имовини која је предмет уговора о доживотном издржавању овереног у Општинском суду у Врању Р1 59/01 од 02.03.2001. године и заоставштине доказивати у парничном поступку. О праву наследника ББ судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз судске одлуке у којима је одлучивано о истоветним захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрање правних питања од општег интереса, ни у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. става 1. у вези члана 30. става 2. ЗВП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. става 2. тачке 5) ЗПП у вези члана 30. става 2. ЗВП, Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.

Чланом 27. ставом 2. ЗВП прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Чланом 420. ставом 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а ставом 2. да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.