.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6445/2022
28.07.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Весне Станковић, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Синиша Цветковић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Водовод“ из Врања, чији је пуномоћник Стојан Илић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1127/21 од 20.01.2022. године, на седници одржаној 28.07.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1127/21 од 20.01.2022. године, као изузетно дозвољеној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1127/21 од 20.01.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Врању, пресудом П 1235/19 од 15.03.2021. године, оставио је на снази решење о издавању платног налога Основног суда у Врању Пл 454/19 од 18.06.2019. године, за износ главног дуга на име накнаде за пружене адвокатске услуге по рачуну бр ../2019 од 13.05.2019. године, од 6.000,00 динара, са законском затезном каматом од 21.05.2019. године до исплате, као и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара, те обавезао туженог да исплати тужиоцу наведене износе у року од 8 дана по пријему преписа пресуде, под претњом принудног извршења (став први изреке). Обавезао је туженог да исплати тужиоцу на име трошкова парничног поступка износ од 42.400,00 динара, са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате, у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде (став други изреке).
Виши суд у Врању, пресудом Гж 1127/21 од 20.01.2022. године, преиначио је пресуду Основног суда у Врању П 1235/19 од 15.03.2021. године, у ставу првом изреке, тако што је укинуо у целости платни налог Основног суда у Врању Пл 454/19 од 18.06.2019. године, за износ главног дуга на име накнаде за пружене адвокатске услуге по рачуну бр ../19 од 13.05.2019. године, од 6.000,00 динара до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара и одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца (став први изреке). Преиначио је пресуду Основног суда у Врању П 1235/19 од 15.03.2021. године у ставу другом изреке, тако што је обавезао тужиоца да исплати туженом на име трошкова парничног поступка износ од 41.450,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде, са законском затезном каматом од дана извршности одлуке о трошковима до исплате (став други изреке). Обавезао је тужиоца да исплати туженом на име трошкова другостепеног поступка износ од 15.800,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде (став трећи изреке).
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, као посебну, због погрешне примене материјалног права, на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Врховни касациони суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20) оценио да ревизија тужиоца није изузетно дозвољена.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Из наведеног произлази, да су Законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима Врховни касациони суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП.
Стога, истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
У овој парници тужба је поднета ради дуга на име пружених адвокатских услуга у предмету Основног суда у Врању Р4 1145/2017, у износу од 6.000,00 динара, са припадајућом каматом. Према образложењу побијане другостепене пресуде, тужиоцу није поверена радња на састављању приговора ради убрзања поступка у наведеном предмету, те истом не припада право на исплату накнаде за састав приговора у износу од 6.000,00 динара.
Према оцени Врховног касационог суда у конкретној ситуацији нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној ревизији на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, с обзиром на то да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и потребе новог тумачења права, имајући у виду да одлука о новчаној награди за обављање адвокатске радње зависи од конкретне чињенично-правне ситуације.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези одредби члана 413., 479. став 6. ЗПП и утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.
Тужба са предлогом за издавање платног налога је поднета 17.06.2019. године. У уводу првостепене пресуде наведена је вредност предмета спора у износу од 6.000,00 динара, који износ тужилац потражује од туженог на име главног дуга.
Како вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе у смислу одредби члана 468. ЗПП, то се ради о поступку у спору мале вредности у смислу члана 468. ЗПП, у коме против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
Одредбом члана 467. ЗПП је прописано да, ако у одредбама ове главе није другачије прописано, у поступку о споровима мале вредности сходно се примењују остале одредбе овог закона.
Према томе, како овај суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној ревизији, ревизија тужиоца није дозвољена ни на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. и 413. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Марина Милановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
