Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 664/2021
23.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Добриле Страјина и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца Предузећа „Хидроенергија“ ДОО Рашка, чији је пуномоћник Зоран Јаковљевић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Драгиша Крстовић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1225/20 од 03.09.2020. године, у седници од 23.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1225/20 од 03.09.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Рашкој П 325/19 од 13.01.2020. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужилац стекао право стварне службености укопавања цевовода преко послужне кп ... КО ... у власништву туженог, у корист повласне кп ... КО ... чији је власник тужилац, са мерама и границама наведеним изреком, што је тужени дужан признати и дозволити тужиоцу полагање – укопавање цевовода наведеном трасом. Ставом другим изреке тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 114.250,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1225/20 од 03.09.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку - ЗПП. У ревизији се указује на погрешну примену материјалног права, односно одговарајућих одредаба Закона о општем управном поступку и Закона о планирању и изградњи, у поступку издавања дозволе тужиоцу за изградњу МЕ „Лисина“ на Лисинској реци. Указује се да је у управном поступку издавања наведене дозволе за изградњу повређен општи интерес, да тужиоцу није дата могућност да се изјасни пред надлежним органом, па постоји потреба разматрања питања у интересу равноправности грађана. Наведено је да Закон о планирању и изградњи није у складу са Уставом Републике Србије, да су његове одредбе о конституисању службености неуставне и нису могле бити примењене приликом одлучивања о тужбеном захтеву. По оцени Врховног касационог суда, то нису разлози због којих би одлучивао о ревизији туженог применом члана 404. став 1. ЗПП, имајући у виду да је у конкретном случају службеност успостављена одлукама државног органа, у чијој надлежности је утврђивање постојања јавног интереса, у управном поступку издавања одобрења за изградњу МХЕ, којим је обухваћена, између осталих, и парцела туженог као послужно добро. Дакле, службеност није успостављена побијаном пресудом, већ одлуком надлежног државног органа. Право службености јесте ограничење права својине, које је у конкретном случају засновано на закону, чију уставност оцењује Уставни суд у оквиру своје надлежности, из којих разлога нема ни повреде права на имовину из члана 1. став 1. Протокола I уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Преузмите документ у ПДФ формату