Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6727/2021
18.11.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судијa: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Катарине Манојловић Андрић, Гордане Џакула и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у ванпарничном поступку предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Саша Гавриловић, адвокат из ..., против противника предлагача Удружења осигуравача Србије п.у. – Гарантни фонд Београд, чији је пуномоћник Гордана Голубовић, адвокат из ..., ради признања стране судске одлуке, одлучујући о ревизији противника предлагача изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 3104/21 од 09.06.2021. године, у седници већа одржаној 18.11.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији противника предлагача изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 3104/21 од 09.06.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија противника предлагача изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 3104/21 од 09.06.2021. године.

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Р – 70/19 од 25.02.2021. године, ставом првим изреке, призната је страна судска одлука – решење Основног суда у Подгорици И 153/16 од 27.06.2016. године. Ставом другим изреке, обавезан је противник предлагача да предлагачу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 95.400,00 динара.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж 3104/21 од 09.06.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба противника предлагача и потврђено решење Вишег суда у Београду Р-70/19 од 25.02.2021. године у првом ставу изреке. Ставом другим изреке, преиначено је решење првостепеног суда у другом ставу изреке, тако што је обавезан противник предлагача да предлагачу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 21.800,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев предлагача и захтев противника предлагача за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, противник предлагача је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешене примене материјалног права и применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Предлагач је поднео одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, с обзиром да у конкретној ситуацији не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права, што су иначе разлози прописани чланом 404. став 1. ЗПП чије би постојање ревизију учинило изузетно дозвољеном. Противник предлагача садржином ревизијских навода указује на чињенична и правна питања конкретног поступка и на погрешну примену материјалног права, а не указује на разлоге за посебну ревизију из члана 404. став 1. ЗПП.

Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је ценио дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези члана 30. Закона о ванпарничном поступку и члана 101. ст. 3. и 4. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља и нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према одредби члана 30. став 1. Закона о ванпарничном поступку, по одредбама тог закона поступа се у свим питањима која посебним поступцима садржаним у том закону нису другачије уређена, као и у другим ванпарничним стварима, за које посебним законом нису уређена правила поступања. Према члану 101. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, против решења о признавању, односно извршењу одлуке странке могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења (став 3.), а о жалби против решења из става 3. тог члана одлучује другостепени суд (став 4.).

Имајући у виду да Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља прописује могућност изјављивања жалбе против правноснажног решења другостепеног суда о признању судске одлуке, али не и ревизије, ревизија противника предлагача је недозвољена. Наиме, из наведених одредаба посебног закона произлази да против правноснажне одлуке другостепеног суда донете у ванпарничном поступку признања судске одлуке, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. и 420. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Одбијен је захтев предлагача за накнаду трошкова одговора на ревизију, јер нису били потребни, па је на основу члана 165. став 1. у вези чл. 153. и 154. ЗПП одлучено као у трећем ставу изреке.