Пресудом Вишег суда у Београду П 6162/19 од 23. новембра 2020. године, ставом првим изреке тужена ББ је обавезана да тужиљи на име накнаде штете исплати износ од 71.000 евра са законском затезном каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати почев од 28.10.2020. године до исплате, у динарској противвредности по курсу Народне банке Србије на дан исплате, у року од 15 дана. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се обавеже тужена ББ да јој на име накнаде штете исплати износ преко досуђених 71.000 евра до тражених 139.450 евра са законском затезном каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати почев од 28. фебруара 2020. године до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена Градска општина Вождовац да јој на име накнаде штете исплати износ од 139.450 евра са законском затезном каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати почев од 28.02.2020. године до исплате, све у динарској противвредности по курсу Народне банке Србије на дан исплате. Ставом четвртим изреке тужена ББ је обавезана да тужиљи надокнади парничне трошкове у износу од 1.287.470,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке одбијен је захтев тужиље за исплату законске затезне камате на досуђени износ парничних трошкова од 1.287.470,00 динара почев од 23.11.2020. године, као дана пресуђења до извршности пресуде. Ставом шестим изреке тужиља је обавезан да друготуженој Градској општини Вождовац надокнади парничне трошкове у износу од 844.000,00 динара, у року од 15 дана.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2471/21 од 06.10.2022. године, ставом првим изреке потврђена је првостепена пресуда у делу става првог изреке, којим је тужена ББ обавезана на исплату главног дуга од 71.000 евра у динарској противвредности, те у ставовима другом, четвртом и петом изреке. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става првог изреке тако што је тужена ББ обавезана да тужиљи на име досуђеног износа накнаде штете од 71.000 евра у динарској противвредности исплати законску затезну камату у динарској противвредности по стопи прописаној Законом о затезној камати почев од 28.02.2020. године до исплате. Ставом трећим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке, тако што је тужена Градска општина Вождовац обавезана да солидарно са туженом ББ тужиљи на име накнаде штете исплати износ од 71.000 евра са законском затезном каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати почев од 28.02.2020. године до исплате, све у динарској противвредности по курсу Народне банке Србије на дан исплате, а у преосталом делу тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена Градска општина Вождовац да солидарно са ББ на име накнаде штете исплати износ преко досуђеног од 71.000 евра до тражених 139.450 евра са законском затезном каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати почев од 28.02.2020. године до исплате одбијен је као неоснован. Ставом четвртим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу шестом изреке, тако што је тужена Градска општина Вождовац обавезана да солидарно са туженом ББ тужиљи надокнади трошкове парничног поступка у износу од 1.287.470,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке одбачена је жалба тужиље изјављена против првог става првостепене пресуде као недозвољена. Ставом шестим изреке обавезана је тужена Градска општина Вождовац да тужиљи на име трошкова другостепеног поступка исплати износ од 240.970,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, док је захтев за исплату трошкова другостепеног поступка према туженој ББ одбијен као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизије су благовремене изјавили тужиља и тужени због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, а тужиља и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Тужиља је благовремено поднела одговор на изјављене ревизије тужених, а друготужена Градска општина Вождовац одговор на ревизију тужиље.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни суд је утврдио да су ревизије основане, осим у делу којим тужиља побија део става трећег изреке којим је тужбени захтев у односу на тужену Градску општину Вождовац одбијен.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а нема ни битних повреда одредаба парничног поступка од стране другостепеног суда због којих се ревизија може изјавити по члану 407. став 1. тачка 3. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је власник стамбене зграде у катастарској општини Вождовац, саграђеној у улици ... број .., на парцели бр. .. . Првотужена ББ, као инвеститор, не придржавајући се добијеног одобрења за изградњу, почев од 2009. године градила је и саградила стамбени објекат на истој парцели укупне површине 328,80м2, на адреси ... . У току ове парнице надлежни органи управе донели су више решења којима су првотуженој одобравали одступања у градњи за која нису издате дозволе, ова решења су поништавана у инстанционој контроли, надлежни инспекцијски орган првотуженој је налагао обуставу градње, тужиља се у овим поступцима користила правним лековима, а првотужена ББ је након реализоване градње покренула поступак легализације изграђеног. У току парнице тужена је отуђила станове који се налазе у згради на адреси ... број .. . Због изграђених прозора на бочној фасади објекта према објекту тужиље, заузећа два паркинг места испред зграде тужиље, смањене сунчеве светлости који примају објекат и двориште тужиље, те због изградње објекта уз међу на раздаљини мањој од грађевинских услова, тржишна вредност непокретности тужиље умањена је према ценама на дан налаза вештака (фебруар 2020. године) за 71.000 евра, односно 8.337.132,40 динара.

Првостепени суд, позивом на одредбе чланова 154. став 1, 155, 172, 185. став 1. Закона о облигационим односима и члана 58. Устава Републике Србије, пресуду у усвајајућем делу у односу на првотужену ББ, заснива на становишту да утврђене чињенице дају основа за закључак да је утврђена штета у висини од 71.000 евра директна последица противправних радњи тужене, те да је она у обавези да исплати овај број новчаних јединица у динарској противвредности на дан исплате. У односу на друготужену Градску општину Вождовац одбија тужбени захтев, из разлога што утврђене чињенице не дају основа за закључак да постоји неправилан и незаконит рад органа друготужене, који је услов за одговорност за штету. Утврђење о исходу законитости донетих одлука управних органа по оцени суда не води одговорности друготужене, као правног лица за штету, пошто је коришћење правним лековима и одлучивање о инстанционој контроли редовни правни пут за исходовање законитих одлука управних органа. При томе, у току је поступак легализације изграђеног објекта првотужене, па се не може говорити о противправности у радњама органа управе, нити да је рад органа управе узрок штете коју тужиља трпи.

Другостепени суд је прихватио као правилну примену материјалног права на ком је првостепени суд засновао одлуку, при чему налази да је првотужена ББ осим износа главнице од 71.000 евра у динарској противвредности на дан исплате у обавези да исплати и законску затезну камату на овај износ почев од 28.02.2020. године, како је то тражено постављеним тужбеним захтевом. За разлику од првостепеног суда, становишта је да за спорну штету одговора солидарно и друготужена Градска општина, на основу утврђених чињеница да је надлежни орган спроводио надзор над градњом по службеној дужности, да је констатовао одступања, али да није предузео адекватне радње да спречи нелегалну градњу, па постоје пропусти који су за последицу имали окончање градње и настанак спорне штете. Ово су разлози због којих је преиначена првостепена пресуда и друготужена обавезана да солидарно са првотуженом исплати главницу и законску затезну камату од 28.02.2020. године до исплате.

По оцени Врховног суда становиште другостепеног суда није правилно.

Чињенично је утврђено да су зграде странака саграђене на истој катастарској парцели, при чему је тужиља градњу извршила у складу са одобрењем надлежних органа управе,док је тужена одступила од граница дозвољене градње, те је и поред интервенције надлежних органа управе поводом противправног поступања градњу наставила и окончала. Чињенично је утврђено да су надлежни органи управе доносили одлуке везане за накнадно одобравање изведених радова, да су ове одлуке поништаване, као и да је надлежна инспекција првотуженој налагала престанак градње.

Одредбом члана 7. Закона о озакоњењу објеката („Службени гласник РС“ бр. 96/15 и 83/18) прописано је да се не извршава решење о рушењу објекта донето од стране грађевинског инспектора на основу пописа и евиденције незаконито изграђених објеката у складу са одредбама Закона о закоњењу објеката („Службени гласник РС“, бр. 96/15), до коначности решења којим се одбија и одбацује захтев за озакоњење у поступку покренутом на основу решења о рушењу.

Одредбом члана 37. истог закона прописано је да се рушење незаконито изграђеног објекта, у смислу овог закона, спроводи на основу коначног решења о озакоњењу којим се одбија или одбацује захтев за озакоњење.

Утврђене чињенице у поступку, као и наведене законске одредбе по оцени Врховног суда не дају основа за закључак другостепеног суда, по коме пропусти органа друготужене да спрече градњу стоје у узрочно последичној вези са штетом, коју тужиља трпи. Првотужена је покренула поступак ради легализације изведених радова који не одговарају датом одобрењу за градњу, а по наведеном законском решењу до окончања тог поступка исључена је могућност доношења решења органа друготужене за рушење незаконито изграђеног објекта. Из изнетих разлога, у околностима конкретног случаја не постоје услови за одговорност друготужене за штету по одредби члана 172. став 1. Закона о облигационим односима, па је одлука у ставу у првом изреке донета на основу одредбе члана 416. став 1. ЗПП.

Пошто тужиља ревизијом побија другостепену пресуду у делу којим је делимично одбијен тужбени захтев према туженој Градског општини Вождовац преко досуђеног износа од 71.000 евра до тражених 139.540 евра, са споредним потраживањем, а из напред наведених разлога нема основа за деликтну грађанску одговорност друготужене, на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Нижестепени судови су правилно извели закључак о постојању основа обавезе првотужене ББ за спорну штету по одредбама чланова 154. став 1, 155. и 158. Закона о облигационим односима. Наиме, степен пажње са којим је првотужена поступала приликом градње, не придржавајући се добијених одобрења управних органа, као и чињеница да је она у току градње добијала одлуке надлежних органа да застане са радовима али да то то није чинила, несумњиво воде одговорности за штету коју тужиља трпи на свом легално саграђеном објекту. Међутим, нижестепени судови приликом одлучивања занемарују одредбе чланова 189. став 2. и члана 395. Закона о облигационим односима, што је за последицу имало непотпуно утврђено чињенично стање.

Одредбом члана 189. став 2. Закона о облигационим односима прописано је да се висина накнаде штете одређује према ценама у време доношења судске одлуке, изузев случаја кад закон наређује што друго. Одредбом члана 395. истог закона, прописано је да ако новчана обавеза гласи на плаћање у некој страној валути или злату, њено испуњење се може захтевати у домаћем новцу према курсу који важи у тренутку испуњења обавезе.

Из наведених одредби несумњиво произилази да висина накнаде вануговорне штете не може бити досуђена у страној валути, пошто суд одређује накнаду према ценама у домаћој валути у време доношења судске одлуке. Постављеним тужбеним захтевом тражи се исплата динарске противвредности износа у страној валути према ценама на дан испуњења обавезе, из које формулације произилази да постављени захтев садржи захтев за исплату у домаћој валути, чијим је границама суд везан по члану 3. став 1. ЗПП. Међутим, првостепени суд није утврдио висину накнаде штете према ценама у време доношења судске одлуке, који пропуст онемогућава испитивање правилности и законитости донете правноснажне пресуде у овом делу. У сваком случају, законска затезна камата на износ главног дуга по члановима 186. и 277. ЗОО не може припадати пре доношења одлуке, којом се утврђује висина штете у том моменту.

У поновљеном поступку првостепени суд ће утврдити висину штете у динарима према ценама на дан доношења пресуде, па ће бити у прилици да донесе на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, одлука у ставу трећем изреке донета је на основу одредбе члана 416. став 2. ЗПП.

Тужена Градска општина Вождовац постигла је успех у ревизијском поступку, па јој је на основу одредби чланова 165. став 2, 154. и 163. ставови 1 – 4. ЗПП досуђен као оправдан трошак износа од 60.000,00 динара, на име награде за састав ревизије.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић