.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 697/2020
30.06.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Добриле Страјина, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији су пуномоћници Горан Нинић, адвокат из ... и Оливера Лукаја, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Милан Лазаревић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1998/19 од 18.09.2019 године, у седници одржаној 30.06.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1998/19 од 18.09.2019 године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1998/19 од 18.09.2019 године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 11719/17 од 14.11.2018. године, у првом ставу изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи, на име накнаде материјалне штете, исплати 889.161,00 динара, са законском затезном каматом од 14.11.2018. године до исплате. У другом ставу изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 292.442,00 динара, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 1998/19 од 18.09.2019. године, у првом ставу изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. У другом ставу изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба поступка и погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије цени Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог, јер је побијана пресуда донета у складу са важећом судском праксом, а тужени уз ревизију није доставио правноснажне одлуке којима је у истој чињенично-правној ситуацији другачије примењено материјално право. Стога је одлучено као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради накнаде штете поднета је 27.01.2010. године, а вредност предмета спора износи 889.161,00 динара.
Пошто вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
