.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 7295/2022
22.03.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирко Поповић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Миодраг Буцкић, адвокат из ..., ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2754/21 од 10.11.2021. године, у седници одржаној 22.03.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2754/21 од 10.11.2021. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2754/21 од 10.11.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда на Млави, Судска јединица у Жагубици П 856/20 од 17.05.2021. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужилац, по основу одржаја, стекао право својине на к.п. ..., површине 22,56 ари, уписане у ЛН ... КО ..., како је детаљно изреком наведено. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова поступка исплати 105.306,54 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2754/21 од 10.11.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде, донете у другом степену, тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и предложио да се о ревизији одлучује у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. и 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/2014, 78/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а о дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
По оцени Врховног касационог суда, услови за примену института посебне ревизије из члана 404. ЗПП у овом случају нису испуњени. Не постоји потреба за уједначавањем судске праксе у погледу стицања својине одржајем, применом члана 28. став 4., у вези са чланом 72. став 3. Закона о основама својинскоправних односа. Наиме, испуњеност услова за примену института одржаја решава се у сваком конкретном случају, зависно од конкретне чињеничне и правне ситуације, па не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или разматрања питања од од општег интереса. При том, уз ревизију тужени није приложио судске одлуке из истог или сличног чињеничног или правног односа у којима је другачије одлучено, чиме би евентуално била оправдана потреба за уједначавањем судске праксе.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против пресуде против које се по закону не може поднети.
Према одредби члана 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
У тужби ради утврђења права својине поднетој 10.09.2020. године, вредност предмета спора је 50.000,00 динара.
Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору ради стицања својине, у коме вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе 10.09.2020. године, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, применом чланова 404. став 2. и 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Добрила Страјина,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
