.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 7382/2022
26.10.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Добриле Страјина и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ивана Кесар, адвокат из ..., против тужених „Клинички центар Србије – Ургентни центар – Центар за ургентну хирургију“ из Београда и ББ из ..., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6332/21 од 20.01.2022. године, у седници одржаној 26.10.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6332/21 од 20.01.2022. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6332/21 од 20.01.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 12711/20 од 16.07.2021. године, ставом првим изреке, одбијени су тужбени захтеви тужиоца којим је тражио да се обавежу тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплате на име претрпљених физичких болова износ од 30.000,00 динара, са законском затезном каматом од 01.12.2005. године и на име претрпљеног страха износ од 10.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.12.2005. године, као дана подношења тужбе до исплате, као и да се обавежу тужени да му на име накнаде материјалне штете солидарно исплате износ од 3.999,31 евра, са законском затезном каматом од 01.12.2005. године, као дана подношења тужбе до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6332/21 од 20.01.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца, потврђена првостепена пресуда и одбијен као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужилац због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о истој одлучује применом одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите је накнада материјалне и нематеријалне штете, а правноснажном пресудом је утврђено да је тужбени захтев тужиоца неоснован. Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, с обзиром да се ревизијом оспорава утврђено чињенично стање, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права. Правилна примена материјалног права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, па не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари је поднета 01.12.2005. године, а вредност предмета спора је 507.919,27 динара.
Имајући у виду да у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра, према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужиоца недозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
