Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 7686/2025
25.06.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца мал. АА, чији је законски заступник мајка ББ, обоје из ..., чији је пуномоћник Слободан Ружић, адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Љиљана Бабић Вишекруна, адвокат из ..., ради измене одлуке о издржавању, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 40/25 од 07.02.2025. године, у седници одржаној 25.06.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 40/25 од 07.02.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П2 1957/23 од 27.09.2024. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да на име свог доприноса за издржавање мал. тужиоца плаћа месечно износ од 80.000,00 динара сваког 01. до 05. у месецу за текући месец, уплатом на текући рачун законске заступнице мал. детета мајке ББ, почев од 23.11.2023. године као дана подношења тужбе па убудуће док за то постоје законски услови, с тим што ће доспеле а неизмирене обавезе платити у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Ставом другим изреке, констатовано је да се том пресудом мења пресуда Првог основног суда у Београду П2 1574/17 од 15.12.2020. године у ставу четвртом изреке. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев у делу којим је тражено да се обавеже тужени да поред досуђеног износа од 80.000,00 динара плаћа још 40.000,00 динара, до тражених 120.000,00 динара као неоснован. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове спора у износу од 232.825,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 40/25 од 07.02.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом, другом и четвртом изреке, а ставом другим изреке, одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, побијајући је због погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка, како то произлази из навода ревизије, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, сходно одредби члана 404. Закона о парничном поступку.

Како је одредбом члана 208. Породичног закона („Сл. гласник РС“, бр.18/2005...6/2015), прописано да је ревизија увек дозвољена у поступцима у вези са породичним односима, осим ако тим законом није другачије одређено, те како се у овом случају ради о спору ради издржавања детета, то је сходно одредби члана 403. став 1. тачка 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/2011...18/20 и 10/23 – др. закон, у даљем тексту: ЗПП), ревизија у овом спору дозвољена као редовна, због чега није било потребе да се она разматра као изузетно дозвољена, сходно одредби члана 404. ЗПП.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП, у вези члана 202. Породичног закона, Врховни суд је оценио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом нису учињене ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. ст.1. и 2. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Првог основног суда у Београду П2 1574/17 од 15.12.2020. године, обавезан је тужени ВВ да на име свог доприноса за издржавање мал. сина АА, рођеног ..2007. године, плаћа месечно износ од 40.000,00 динара, почев од 29.08.2017. године па убудуће. Тужилац, мал. АА, је у време доношења те пресуде имао 10 година и ишао је у основну школу. Тужилац сада има 16 година, иде у средњу школу, има успорену графомоторику и не може да постигне у временском року који му је одређен од стране школе извршење задатака који су му задати, због чега је уписан у приватну средњу школу, за коју се плаћа школарина од 4.200 евра годишње. У тој школи додатно се плаћају ормарић, књиге, излети и униформа што кошта око 500 евра годишње. Због успореног учења тужилац мора да узима приватне часове из српског и немачког језика, математике, хемије и физике, свира гитару и једном годишње иде у језички камп. Због краће ноге редовно мора да вежба у теретани, да носи наочаре. Има трошкове за исхрану, одећу и обућу, мобилни телефон и џепарац, ближе наведене у нижестепеним пресудама. Његове укупне месечне потребе у погледу издржавања су 140.000,00 динара. Мајка тужиоца, која самостално врши родитељско право и са којом тужилац живи, је оснивач и директор фирме „...“ доо и остварује месечно зараду од око 70.000,00 динара. За стан у коме живи са мал. тужиоцем отплаћује кредит, има уштеђевину од 60.000 евра. Купила је стан ћерки ГГ, која је завршила факултет, који издаје и убира приходе од издавања. Тужени је оснивач и директор привредног друштва „...“ доо Београд и директор привредног друштва „...“ доо и његова просечна нето зарада коју прима у том привредном друштву је 180.000,00 динара, има и приходе од фирме „...“ доо Београд, живи у стану за који му фирма плаћа закупнину као и закупнину за гаражу и све рачуне за стан, осим одржавања зграде.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су оценили да је од момента доношења претходне пресуде о обавези издржавања тужиоца у износу од 40.000,00 динара дошло до измене околности које утичу на висину обавезе издржавања, тако што су потребе мал. тужиоца у погледу издржавања повећане, посебно у вези са школовањем, за које му је потребна додатна помоћ и додатни трошкови, али и у погледу развијања склоности и способности као и социјалних и здравствених потреба, што је проузроковано његовим старијим узрастом. Цењене су и могућности туженог да учествује у подмирењу тужиочевих укупних месечних потреба у погледу издржавања од 140.000,00 динара месечно, те су нижестепени судови, узевши у обзир приходе и расходе туженог, као и околност да нема другу обавезу издржавања, осим у односу на тужиоца оценили да тужени може да доприноси издржавању тужиоца износом од 80.000,00 динара месечно.

По оцени Врховног суда правилно су нижестепени судови утврдили да су се у смислу члана 164. Породичног закона на страни тужиоца промениле околности на основу којих је донета претходна одлука о висини издржавања. У време доношења претходне одлуке, тужилац је био тог узраста да су његове потребе могле да буду задовољене плаћањем износа од 40.000,00 динара месечно од стране туженог као дужника издржавања. Међутим, сада тужилац иде у средњу школу и по редовном току ствари његове потребе за издржавањем су повећане. Осим тога, има тешкоће у учењу, што изискује плаћену помоћ за савладавање градива које је у средњој школи сложеније и теже, а повећале су се и његове потребе у погледу развијања склоности и способности као и у погледу социјалног живота. Како су судови утврдили да су потребе за издржавњем мал. тужиоца сада 140.000,00 динара месечно, применом критеријума за одређивање издржавања у смислу члана 160. Породичног закона, правилном применом члана 162. став 1. и 3. Породичног закона, одређена је висина издржавања коју је тужени дужан да му плаћа у износу од по 80.000,00 динара месечно, с тим што је мајци у њен допринос урачуната брига и старање о тужиоцу.

Неосновано се ревизијом побија правилност утврђене висине потреба тужиоца у погледу издржавања чиме се указује на погрешну примену критеријума одређивања висине издржавања из члана 160. Породичног закона, с обзиром да су у побијаној пресуди детаљно образложени разлози и утврђено чињенично стање у погледу потреба мал. тужиоца у погледу издражвања као и могућности туженог да му издржавање пружи.

Стога су неосновани ревизијски наводи туженог да је побијаном пресудом погрешно примењено материјално право.

О трошковима поступка одлучено је правилном применом члана 153. став 3. ЗПП.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.