Ставом другим изреке, противтужбени захтев је усвојен у целини, тако што је тужиља обавезана да туженом исплати на име свог дела обавезе по заједнички подигнутом кредиту за адаптацију куће за период од 01.01.2011. године до 13.08.2013. године, износ од 102.290,00 динара и то заједно са законском затезном каматом која ће се обрачунати на појединачне новчане износе и за одређени период све ближе означено у том ставу изреке. Ставом трећим изреке, тужиља је обавезана да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 325.405,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 338/22 од 09.02.2022. године, ставом првим изреке, жалба тужиље-противтужене је делимично усвојена и првостепена пресуда преиначена, тако што је утврђено да на име заједничке имовине стечене у браку између туженог и тужиље који је разведен 18.03.2011. године, тужиља има право својине у висини од 3/20 идеалног дела, односно право коришћења на заједничкој имовини стеченој у току брака, а коју чине непокретности појединачно означене у том ставу изреке, што је тужени дужан признати и трпети упис права својине у катастру непокретности општине Сента и одбијен је противтужбени захтев да се тужиља обавеже да туженом исплати на име свог дела обавезе по заједнички подигнутом кредиту за адаптацију куће, за период од 01.01.2011. године до 13.08.2013. године, износ од 102.290,00 динара и то заједно са законском затезном каматом обрачунатом на појединачно означене новчане износе и период све ближе наведено у том ставу изреке, и обавезан тужени да тужиљи накнади трошкове првостепеног парничног поступка у износу од 261.600,00 динара, док је у преосталом делу жалба тужиље одбијена и првостепена пресуда у побијаном непреиначеном делу потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију побијајући је у преиначујућем делу због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је оценио да је ревизија туженог дозвољена на основу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20 и 10/23 – други закон) испитао је побијану пресуду на основу члана 408. тог закона и утврдио да је ревизија туженог делимично основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су закључиле брак ...1997. године у ..., који је разведен пресудом Основног суда у Суботици П2 46/11 од 18.03.2011. године, али је заједница живота фактички престала 10.12.2010. године. У току трајања брачне заједнице рођено је двоје заједничке деце 1997. и 2003. године. Непосредно након закључења брака, мајка туженог је 10.10.1997. године, купила некретнину која је предмет овог поступка за 10.000 до 11.000 евра од чега су парничне странке дале 1.000 евра, а остало је исплатила мајка туженог. Ову непокретност мајка туженог је поклонила сину уговором о поклону од 28.07.2003. године, а за себе је задржала право доживотног плодоуживања. У предметној кући су од почетка живеле парничне странке, а кратко до 1999. године са њима је живела и мајка туженог и то тако што су парничне странке саме сносиле режијске трошкове, а кирију нису плаћали. У току трајања брачне заједнице вршене су поправке, адаптација и доградња предметне непокретности и то углавном из заједничких средстава парничних странака, док су им у физичким пословима помагали рођаци, комшије и радне колеге туженог. Парничне странке су уградиле каљеву пећ у једној соби, уредили купатило, на соби до улице су поставили нови прозор, сазидали нови зид од цигала уместо зида од набоја, замењена су нова врата, сазидан димњак, отворен један зид и направљена кухиња у коју је уведена вода, постављене плочице, уведена електрична инсталација и стављен ламинат. Затим су у трпезарији мењали врата, а са друге стране су срушили зид и сводом спојили са дневном собом, изграђен је забат и кров је опшивен даскама. У дневној соби према дворишту су направили отвор – врата, мењали су прозор и спустили су плафон са гипсаним плочама, стављен је ламинат а плафон је постављен ламперијом. Поред тога, парничне странке су са уличног фронта доградиле једну собу од темеља до крова и једну просторију – оставу што су све финансирали из заједничких средстава. Поред тога, заједничким средствима су сазидали свињац и кокошарник, као и пожарни зид са уличне стране и са те стране су поставили од лима одливак са прозора. Извршено је малтерисање зида зграде са уличне стране и задњег зида зграде, а чардак који је био на стубовима су затворили циглама. Све је финансирано из заједничких средстава. Тужени је од мајке 2003. године добио на поклон пољопривредно земљиште, с тим што је мајка задржала право плодоуживања, а остали приход од земљишта је утрошен за поправку, адаптацију и доградњу. Тужиља је својим радом учествовала у појединим пословима, с тим да је водила бригу о деци и домаћинству одржавала хигијену и кувала. Када су парничне странке закључиле брак тужиља је радила у фирми „...“ ..., као ..., а од марта 1997. године до марта 1998. године је замењивала лице на породиљском одсуству, а затим једно време није радила због трудноће. Почела је да ради поново у августу месецу 2000. године, у ... као ..., а у септембру 2001. године у „...“ где је остала до јануара 2005. године. У међувремену је викендима ... славе ишла са ... да ради, а затим је радила код „...“ годину дана где се старала о ... до 2008. године. Тужени је у прво време радио у фирми „...“ затим у ... па је потом прешао на посао у „...“ а поред тога је одлазио и у надницу. Вештачењем је утврђена вредност радова на доградњи собе као и за остале изведене радове што укупно износи 960.740,90 динара. Грађевинска вредност објекта пре радова изведених у доградњи и адаптацији била је укупно 3.042.000,00 динара, а након извршених радова увећање вредности износи 30.04%. Повећање доградњом собе је 19,08%. Полазећи од тржишне вредности објекта увећање тржишне вредности због извршених адаптација износи 4.200 евра. Сви радови су извршени од стране супружника заједничким средствима са истим доприносом, те је допринос тужиље увећању 15%. Тужени је 09.08.2010. године, закључио уговор о готовинском кредиту са субвенционисаном каматном стопом на основу кога му је банка одобрила кредит у износу од 184.200,00 динара. Парничне странке су заједно живеле до децембра 2010. године и кредит је узет ради подмирења потреба заједничког живота, па је од јануара месеца 2011. године, тужени сам отплаћивао месечне рате кредита.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да је доприносом тужиље (15%) дошло до незнатног увећања вредности посебне имовине туженог, као супружника, што не води својинско-правном уделу тужиље у имовини, док је усвојен противтужбени захтев из разлога што је кредит подигнут док су парничне странке живеле заједно ради подмирења потреба заједничког живота, па супружници солидарно одговарају за враћање кредита.

Другостепени суд је изразио супротно становиште, налазећи да је тужиља допринела увећању вредности посебне имовине туженог са 15%, што представља знатно увећање вредности посебне имовине, па тужиља у смислу члана 170. став 2. Породичног закона стиче право сусвојине на предметној непокретности у уделу од 3/20 идеалних делова. У погледу одлуке о противтужбеном захтеву другостепени суд налази да је за солидарну одговорност супружника за враћање кредита потребно да кредит буде подигнут за време трајања брачне заједнице и да буде утрошен за подмирење потреба заједничког живота. Како првостепени суд током поступка није утврдио наведену битну чињеницу, следи да је погрешан закључак да постоји солидарна обавеза супружника само из разлога што је кредит подигнут за време трајања брачне заједнице. Зато је преиначио првостепену пресуду и делимично усвојио тужбени захтев у висини од 3/20 идеалних делова на предметној непокретности, а одбио противтужбени захтев као неоснован.

По оцени Врховног суда, неосновано се ревизијом туженог указује на погрешну примену материјалног права у погледу одлуке о утврђењу сувласничког удела тужиље по основу увећања вредности посебне имовине другог супружника, сразмерно њеном доприносу.

По члану 170. Породичног закона, ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до незнатног увећања вредности посебне имовине једног супружника, други супружник има право на потраживање у новцу сразмерно свом доприносу. Ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до знатног увећања вредности посебне имовине једног супружника, други супружник има право на удео у тој имовини сразмерно свом доприносу. Правилна примена материјаног права у овом случају налаже да се утврди вредност увећања имовине, а затим колико износи вредност увећања посебне имовине туженог на предметним непокретностима сразмерно доприносу тужиље. У поступку је утврђен идентитет непокретности и објеката на којима су изведени грађевински радови током трајања заједничког живота, вредност уложених средстава и рада, као и лица која су у томе учествовала, па се неосновано ревизијом туженог оспорава утврђено чињенично стање у погледу сразмере доприноса супружника у стицању, односно њиховог доприноса у увећању вредности посебне имовине туженог.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.

Међутим, основано се ревизијом туженог указује да је у погледу одлуке о противтужбеном захтеву, другостепени суд прихватио као правилно и потпуно утврђено чињенично стање од стране првостепеног суда, а затим закључује да првостепени суд током поступка није утврдио битну чињеницу, да је кредит утрошен за подмирење потреба заједничког живота, већ само да је кредит подигнут за време трајања брачне заједнице. Према утврђењу првостепеног суда тужени је 09.08.2010. године закључио уговор о готовинском кредиту у износу од 184.200,00 динара, у време када су парничне странке живеле заједно и исти је подигнут ради подмирења потреба заједничког живота супружника. Иако прихвата утврђено чињенично стање од стране првостепеног суда, другостепени суд закључује да не постоји солидарна одговорност супружника за враћање кредита јер првостепени суд није утврдио битну чињеницу да је кредит утрошен за подмирење потреба заједничког живота, нити је тужени доказао наведено. Чињенично стање нижестепених одлука разликује се у погледу битне чињенице, да ли је предметни кредит утрошен за подмирење потреба заједничког живота супружника. Поступајући на изложен начин без отварања расправе, другостепени суд је учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези чланова 394. тачка 4. и 383. став 4. ЗПП, на коју се посредно наводима ревизије указује и што је било од утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Зато је другостепена одлука у наведеном делу морала бити укинута, како би се отклонили недостаци на које је указано и донела правилна и законита одлука.

На основу члана 415. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић