Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 8035/2021
14.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Зорана Хаџића, Добриле Страјина и Гордане Комненић, чланова већа, у предмету предлагача АА из САД, ..., California, чији је пуномоћник Ирена Кнежевић, адвокат из ..., против противника предлагача „Југобанке“ АД Београд (Стари град) – у стечају, са регистрованим седиштем на адреси у улици Краља Петра број 19-21 Београд – Стари град, чији је пуномоћник Зоран Трандафиловић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији предлагача, изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 4164/21 од 02.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 14.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији предлагача, изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 4164/21 од 02.09.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија предлагача изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 4164/21 од 02.09.2021. године.

ОДБИЈАЈУ СЕ, као неосновани, захтеви предлагача и противника предлагача за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Р 95/20 од 03.12.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности Вишег суда у Београду. Ставом другим изреке, одбијен је предлог предлагача да се призна страна судска одлука – правноснажна извршна пресуда Врховног суда државе Калифорније, као страног суда, у предмету број 30-2019-01055993-CL-UD-CJC од 2. децембра 2019. године. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев противника предлагача за уплату акторске кауције. Ставом четвртим изреке, обавезан је предлагач да противнику предлагача на име трошкова поступка исплати износ од 12.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности одлуке.

Решењем Вишег суда у Београду Р 95/20 од 17.05.2021. године, одбијен је предлог предлагача ради исправке решења Вишег суда у Београду Р 95/20 од 03.12.2020. године.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж 4164/21 од 02.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба предлагача и потврђено решење Вишег суда у Београду Р 95/20 од 03.12.2020. године у ставу другом и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба предлагача и потврђено решење Вишег суда у Београду Р 95/20 од 17.05.2021. године. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви предлагача и противника предлагача за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепеног решења, предлагач је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

Противник предлагача је поднео одговор на ревизију.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији предлагача као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20).

Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Ревизијом се указује на погрешну примену одредбе чл. 88. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, али се не указује на разлоге за изузетну дозвољеност ревизије, у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. у вези члана 30. Закона о ванпарничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 30. став 1. Закона о ванпарничном поступку прописано је да се по одредбама првог дела тог закона поступа у свим питањима која посебним поступцима садржаним у том закону нису друкчије уређена, као и у другим ванпарничним стварима, за које посебним законом нису уређена правила поступања. Чланом 101. став 3. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља прописано је да против решења о признању, односно извршењу одлуке, странке могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења. Према ставу 4. овог члана, о жалби против решења из става 3. тог члана одлучује другостепени суд.

Из наведених одредаба произилази да је Законом о решавању сукоба закона са прописима других земаља предвиђена могућност изјављивања жалбе, али не и ревизије, а према правном схватању утврђеном на седници Грађанског одељења Врховног суда Србије од 16.12.1991. године, против правноснажне одлуке другостепеног суда донете у ванпарничном поступку признавања стране судске одлуке ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу чл. 413. и 420. ЗПП.

Предлагач са ревизијом није успео, а подношење одговора на ревизију није било потребно. Зато су одбијени захтеви предлагача и противника предгагача за накнаду ревизијског поступка применом одредаба чланова 153., 154. и 165. став 1. ЗПП.