С обзиром да је ревизија тужиље дозвољена, у смислу новелираног члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11.... 87/18), то нема законских услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, решењем Вишег суда у Зрењанину 3Рех 21/15 од 29.09.2015. године утврђено је, између осталог, да се рехабилитује по сили закона тужиља, рођена ... . године, да је извршена повреда права на слободу именоване тако што је била лишена слободе у периоду од 23.01.1945. године до 23.10. те године, без судске или админинистративне одлуке, да су без дејства све правне последице овог лишења слободе и да се исто сматра неоправданим лишењем слободе. Утврђено је да је дана ...1945. године тужиља која је била стара непуна 2 месеца, заједно са својом породицом истерана из куће у ..., да су пребачени до ... и смештени у кућу без грејања, да су били без адекватне хране и смештаја. Јуна 1945. године породица тужиље пребачена је у ..., а затим су 23.10. исте године пребачени на рад на салаше. У целом том периоду тужиља је била лошег здравља и мислили су да неће преживети. Породица се настанила у ... 1951. године, где је тужиља похађала школу и све до четвртог разреда су је звали „логорашица“. Када је одрасла и схватила шта се десило, тужиља се осећала понижено и увређено, а и данас трпи осећај понижености и душевне болове због наведених догађаја.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право, чл. 7. и 26. став 3. Закона о рехабилитацији и члан 200. Закона о облигационим односима, када је тужбени захтев тужиље за рехабилитационо обештећење у виду накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове одбијен као неоснован преко износа од 150.000,00 динара са припадајућом законском затезном каматом.

Правилан је закључак другостепеног суда да тужиља спада у круг лица која имају право на накнаду нематеријалне штете у смислу члана 7. тачка 5. Закона о рехабилитацији. Досуђена накнада у износу од 150.000,00 динара по оцени Врховног касационог суда одговара значају повређеног добра и циљу коме ова накнада служи, у смислу члана 200. став 2. Закона о облигационим односима, нарочито узимајући у обзир да тужиља као беба од неколико месеци није могла имати свест о неоправданом лишењу слободе у спорном периоду, о чему је другостепени суд дао довољне разлоге које прихвата и овај суд.

С обзиром на наведено, неосновано се у ревизији наводи да другостепени суд није водио рачуна о значају повређеног добра и циљу коме накнада служи, те да није пружена одговарајућа морална сатисфакција тужиљи као оштећеној.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 415. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић