Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 820/2023
27.01.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Љубиша Марковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде, Привредни апелациони суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Пожаревцу, ради накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Смедереву Гж 360/20 од 08.07.2020. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Смедереву Гж 360/20 од 08.07.2020. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Смедереву Гж 360/20 од 08.07.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Смедереву Гж 360/20 од 08.07.2020. године, одбијена је као неоснована, жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Смедереву П 812/19 од 17.10.2019. године, којом је одбијен као неоснован тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиљи, на име накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року у поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст 991/10 исплати износ од 37.500,00 динара, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате и обавезана тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11…18/20, у даљем тескту: ЗПП).
Тужиља тужбом тражи накнаду имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року, у висини трошкова поступка насталих у поступку одлучивања о приговору за убрзање поступка у укупном иносу од 37.500,00 динара (за састав приговора износ од 6.000,00 динара, за састав жалбе против првостепеног решења о приговору износ од 12.000,00 динара и за састав предлога за поравнање Државном правобранилаштву износ од 19.500,00 динара). Ово због тога што је решењем Привредног апелационог суда у Београду Рж Ст 902/17 од 31.07.2017. године, преиначено решење Привредног суда у Нишу Р4 Ст 31/2017 од 26.05.2017. године, тако што је усвојен приговор тужиље као предлагача и утврђена повреда права на суђење у разумном року у поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст 991/10 и одлучено да се предлагачу не досуђују трошкови поступка, јер се ради о једностраначком поступку који се води у интересу предлагача, па евентуални трошкови падају на његов терет.
Правноснажном пресудом, иако је тужиљи утврђена повреда права на суђење у разумном року, тужбени захтев је одбијен, јер предмет тужбеног захтева суштински није накнада имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, за коју би тужена била одговорна по правилима о објективној одговорности за штету применом правила из Закона о заштити права на суђење у разумном року, већ трошкови настали у поступку вођеном ради заштите права на суђење у разумном року и о којима је у том поступку одлучено.
По оцени Врховног касационог суда нижестепене одлуке су у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног касационог суда да Република Србија одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су без њихове кривице остала неизвршена и у поступку стечаја вођеном над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року. Право странке на трошкове поступка остварује се по правилу у поступку у којем су они настали и о њима одлучује суд, односно други орган који одлучује о остварењу или заштити спорног права. Трошкови поступка не могу се остваривати у посебној парници, ни као накнада материјалне штете због незаконитог или неправилног рада суда, односно другог органа који је одлучио о захтеву странке за накнаду трошкова, а којом одлуком странка није задовољна.
Из наведедних разлога нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље, у смислу одредби члана 404. ЗПП, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права. Судске одлуке које су достављене уз ревизију не односе се на исто чињенично и правно питање као у овој парници.
С тога је, применом члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези одредбе члана 479. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба у овој правној ствари поднета је 17.09.2018. године. Вредност предмета спора је износ од 37.500,00 динара.
Како у конкретном случају вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе у смислу одредби члана 468. ЗПП, то се ради о спору мале вредности у којем против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић