Апелациони суд у Новом Саду је, пресудом Гж 1616/22 од 24.11.2022. године, жалбу тужиље одбио, док је жалбу туженог усвојио, па је пресуду Вишег суда у Сомбору П 10/20 од 09.05.2022. године, укинуо у побијаном делу у ком је усвојен тужбени захтев и у делу одлуке о трошковима поступка и у том делу предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење (став 2. и 4. изреке), а потврдио у преосталом побијаном делу којим је тужбени захтев тужиље одбијен (став 3. изреке).

Против потврђујућег дела правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао правноснажну пресуду у побијаном делу, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11... 18/20) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су биле у браку, почев од 23.07.1994. године до 19.02.2019. године, када је њихова заједница живота престала, тако што је тужиља напустила заједничко домаћинство и преселила се у ..., где је засновала ванбрачну заједницу са другим мушкарцем. Тужени је са заједничким дететом парничних странака, ГГ, остао да живи у породичном домаћинству са тужиљиним родитељима. Супружници су живели у ... у заједничком домаћинству са родитељима тужиље, ДД и ЂЂ. Тужиљин отац је поседовао каменорезачку фирму и бавио се тим послом, а такође је, у заједници са својом супругом и парничним странкама обрађивао пољопривредно земљиште од око 14 кат.јутара, тако што су имали пољопривредну механизацију, 5-6 крава, па су правили и сир који су продавали на пијаци и држали свиње. Када су парничне странке засновале брачну заједницу, тужиља није била запослена, већ је помагала у одржавању сеоског домаћинства, док је тужени био запослен у ''...'' ..., која фирма је у то време била у поступку стечаја, па је у периоду од 1992. године до 2003. године добијао 60% зараде. У почетку брака, искључиву бригу о земљи и стоци су водили родитељи тужиље, док је тужени помагао тужиљином оцу у постављању споменика, набавци материјала, одношењу и постављању споменика на гробље. У том периоду, тужиља је одржавала породично домаћинство, правила сир, носила га на пијацу и продавала, у почетку са својом мајком а после и сама. Новац добијен од продаје млека користили су да плаћају рачуне за струју, а новац добијен продајом сира коришћен је за куповину свега што је потребно за домаћинство, у смислу хране и слично. Током 1995. године, тужиља је засновала радни однос код мушког фризера у ..., где је радила три године, а у том периоду парничне странке су живеле код родитеља туженог у ..., међутим, убрзо су се вратили у домаћинство родитеља тужиље. Сви чланови породичног домаћинства су равноправно учествовали у свим пословима око стоке и земље, продавали млеко у млекари и правили сир, који су продавали на пијаци. Мајка тужиље је обрађивала башту и гајила производе за потребе домаћинства. Током 2000. године, тужени је одлучио да се бави пољопривредом и сточарством у већем обиму, па му је временом тужиљин отац препустио све послове у вези са бављењем пољопривредом. Тужени је регистровао пољопривредно газдинство на своје име 20.01.2005. године, на адреси у ..., у Ул. ... бр. ..., са уписаним чланом тог газдинства, оцем тужиље, ДД, па је у то газдинство унето и пољопривредно газдинство и стока коју је поседовао ДД. Између туженог, као купца и ЕЕ, у својству продавца, је закључен купопродајни уговор 23.07.2004. године, који за предмет има парцелу бр. ..., па је на основу тог уговора укњижено право својине у корист туженог са делом поседа од 1/1 на тој непокретности. Током 2017. године, дошло је до поремећаја односа између парничних странака, па је тужиља 24.07.2018. године регистровала пољопривредно домаћинство које се води под бр. ... ... ... ... на адреси ... у Ул. ... бр. ..., са уписаним чланом тог газдинства ДД из ..., тако што је сва земља и стока који се воде на имену ДД изузета из газдинства ВВ и унета као имовина у пољопривредно газдинство АА. У периоду од 19.02.2019. године до 14.09.2019. године, туженом је исплаћен, на основу субвенција за његово пољопривредно газдинство, износ од 876.595,72 динара. У периоду од 15.01.1998. године до 10.02.2020. године, у пољопривредно газдинство ВВ на адреси ..., у Ул. ... бр. ... уведено је 427 грла стоке, док је 19.02.2019. године укупан број животиња на газдинству ВВ 12 и то за период почев од 20.09.2011. године до 10.10.2017. године, а 20.05.2020. године, укупан број животиња је 44 и то за период почев од 08.11.2007. године до 01.02.2020. године, док је у периоду од 08.11.2007. године до 31.12.2008. године у том газдинству било пријављено 36 грла стоке. Путничко возило марке ... је одјављено 15.05.2020. године, а 16.06.2020. године прешло је у власништво ГГ, тако што је пререгистровано на друге таблице. Путничко возило марке ... је 30.06.2020. године такође прешло у власништво ГГ. На дан 26.05.2020. године у ..., на адреси Ул. ... бр. ... налазила се следећа пољопривредна механизација и моторна возила: миксер приколица за сточну храну; трактор марке ... (...); трактор марке ... (...); три тракторске приколице; плуг обртач; лака ауто-приколица (металне странице); универзални елеватор за кукуруз; растуривач вештачког ђубрива (циклон); подривач ротациони сакупљач сена – балерина; преса за велике четвртасте бале; ротациона косачица; пнеуматска сејалица четири реда кукуруза; адаптер за кукуруз и силажни комбајн за кукуруз.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбијајући део своје пресуде засновао на одредби члана 195. Породичног закона, у вези одредбе члана 211.став 3. Закона о парничном поступку, налазећи да тужбом нису обухваћени сви нужни супарничари у односу на имовину стечену током трајања породичне заједнице, у којој је та имовина стицана, што се односи како на покретне ствари, тако и на непокретности уписане у ЛН бр. ... КО ... и то к.п. бр. ..., к.п. бр. ... и к.п. бр. ..., с тим што у односу на к.п. бр. ... која се води на имену туженог у 36499/59519 идеалних делова, тужиља није доказала када је та непокретност стечена. У односу на власништво на путничким аутомобилима, првостепени суд је тужбени захтев тужиље одбио, имајући у виду да су оба возила у власништву ГГ (сина парничних странака), те да тужиља није у могућности да оствари стварно-правни већ евентуално облигационо- правни захтев. Из истог разлога је одбио и стварно-правни тужбени захтев тужиље на покретној ствари ''технострој приколица за разбацивање стајњака од 10 тона'', будући да је током поступка утврђено да је иста, у циљу решавања дуга који су парничне странке имале према ЖЖ, превознику из ..., предата ЗЗ и да се не налази у поседу туженог. У погледу новчаних средстава која су исплаћена од стране Управе за аграрна плаћања, као субвенција у периоду од 19.02.2019. године до 14.09.2020. године, за пољопривредно газдинство туженог, првостепени суд налази да је тужбени захтев за исплату 1/2 уплаћених средстава неоснован, јер је та новчана средства тужени остварио након фактичког престанка брачне заједнице, при чему је првостепени суд имао у виду да су парничне странке имаоци различитих пољопривредних газдинстава, да тужиља током поступка није доказала да имовина која је уписана у пољопривредно газдинство туженог има својство заједничке имовине стечене током трајања брака и да је за ту имовину тужени остварио предметне подстицаје. У погледу тужбеног захтева тужиље да се утврди њено право својине на 1/2 дела на покретним стварима и то 66 грла говеда, тракторима, тањирачи, пужу за дизање зрнасте хране, подривачу, прскалици, конструкцији за хангар, крупару чекићара, утоваривачу, првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиље, у односу на те покретне ствари неодређен, јер за предмет има индивидуално одређене ствари које међутим, нису опредељене по свим својим својствима и карактеристикама на основу којих би могло да се закључи да је у питању ствар која је предмет тужбеног захтева. Даље, првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди њено право сусвојине на покретним стварима и то: силажном комбајну ... ... ... ..., будући да је током поступка утврђено да је у току трајања брака дат ИИ, за новчани дуг који су парничне странке имале према његовој пољопривредној апотеци у којој су годинама узимали репроматеријал и ролопреси ..., будући да је иста у току трајања брака парничних странака, продата ЈЈ из ... .

Другостепени суд је потврдио првостепену пресуду у одбијајућем делу, прихватајући закључак првостепеног суда о непотпуној пасивној легитимацији, у смислу одредбе члана 195.став 1. Породичног закона, у вези одредбе члана 211.став 3. Закона о парничном поступку и чињенично стање које је у погледу покретних и непокретних ствари које су предмет ове парнице, утврђено у првостепеном поступку.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 195. Породичног закона (''Службени гласник РС'', бр. 18/2005 ... 6/2015), прописано је да имовина коју су заједно са супружницима, односно ванбрачним партнерима стекли радом чланови њихове породице у току трајања заједнице живота у породичној заједници, представља њихову заједничку имовину (став 1.). Члановима породице у смислу става 1. овог члана, сматрају се крвни, тазбински и адпптивни сродници супружника, односно ванбрачних партнера који заједно са њима живе (став 2.). На имовинске односе чланова породичне заједнице сходно се примењују одредбе овог Закона о имовинским односима супружника, осим одредбе члана 176. став 2. (уписивање у јавни регистар) и члана 180. став 2. (претпоставка о једнаким уделима).

На основу одредбе члана 211. став 1. Закона о парничном поступку, нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјално-правног односа. Ако сва лица из става 1. овог члана нису обухваћена тужбом као странке, суд ће да одбије тужбени захтев, као неоснован (став 2.). О нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности (став 3.).

У конкретном случају, тужбени захтев тужиље за утврђење њеног удела у заједничкој имовини односи се на имовину која је стечена током трајања породичне заједнице парничних странака, коју су, осим њих, чинили и родитељи тужиље са којима су парничне странке живеле у породичном домаћинству и стицале имовину која је предмет ове парнице, што значи да су тужиљини родитељи нужни супарничари, а они нису обухваћени њеном тужбом. Такође, тужени није пасивно легитимисан да призна стварно-правни захтев тужиље на покретним стварима које нису у његовом власништву (аутомобили и пољопривредне машине), док тужиља заштиту права својине, као сувласник, има могућност да тражи само на индивидуално одређеној ствари (члан 37. став 1., у вези члана 14. став 1. Закона о основама својинско-правних односа), што овде није случај. Због тога тужиља у ревизији неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић