
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 85/2019
14.11.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Божидара Вујичића, Зоране Делибашић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., ..., чији је пуномоћник Владимир Мишковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, коју заступа Државно правобранилаштво Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6248/18 од 18.10.2018. године, на седници одржаној 14.11.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6248/18 од 18.10.2018. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6248/18 од 18.10.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 23531/15 од 06.06.2018. године, ставом првим изреке, дозвољено је објективно преиначење тужбе. Ставом другим изреке, одбијен је предлог тужене за прекид и застој поступка. Ставом трећим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде штете због неисплаћене инвалиднине за период од 01.10.2012. године до 31.01.2018. године, исплати појединачне месечне износе, са законском затезном каматом, све ближе одређено овим ставом изреке. Ставом четвртим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде штете због неисплаћене инвалиднине за период од 01.02.2003. године до 30.09.2012. године, исплати појединачне месечне износе, са законском затезном каматом, све ближе одређено овим ставом изреке. Ставом петим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 117.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности до исплате. Ставом шестим изреке, одбијен је, као неоснован, захтев тужиоца за исплату законске затезне камате на износ трошкова поступка за период од дана пресуђења до дана наступања услова за извршење. Ставом седмим изреке, утврђено је да је тужба повучена у делу захтева којим је тужилац тражио да му тужена исплати припадајуће износе на име неисплаћених инвалиднина за период од маја 1999. године до јануара 2003. године. Ставом осмим изреке, тужилац је ослобођен обавезе плаћања судских такси на тужбу и одлуку у овој парници.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6248/18 од 18.10.2018. године, ставом првим изреке, одбијене су, као неосноване, жалбе странака и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом, трећем, четвртом и петом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу шестом изреке, тако што је обавезана тужена да тужиоцу на досуђени износ трошкова поступка од 117.000,00 динара исплати законску затезну камату почев од 06.06.2018. године до извршности. Ставом трећим изреке, одбијен је, као неоснован, захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложла да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, ради уједначавања судске праксе (члан 404. ЗПП).
Применом члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите је исплата на име неисплаћене инвалиднине тужиоцу, а побијаном одлуком је потврђена првостепена пресуда у делу којим је његов захтев делимично усвојен, након што су судови утврдили да у том делу његово потраживање није застарело. О праву тужиоца, висини тражене накнаде, као и о истакнутом приговору застарелости потраживања, судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права.
Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате на име неисплаћене инвалиднине тужиоцу поднета је 10.11.2015. године. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде је 1.510.534,37 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужене недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бисерка Живановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић