Против правноснажне другостепене пресуде, тужена „Слога“ ДОО мешовита пољопривредна производња Нови Сад је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20 и 10/23 – други закон), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија (став 2.).

Предмет тражене правне заштите је утврђење права својине на непокретности на основу одржаја. По оцени Врховног суда у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, имајући у виду врсту спора и садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге нижестепених судова за усвајање тужбеног захтева. Питања на која се указује као спорна, везана су за конкретну чињеничну подлогу и разрешење чињеничног питања конкретног спора, док се оспоравањем савесности тужиље и њеног правног претходника заправо оспорава чињенично стање и оцена изведених доказа, што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члна 407. став 2. ЗПП. Осим тога, питање стицања права својине одржајем на шумском земљишту на које ревизија указује, не ствара потребу за уједначавањем судске праксе код утврђеног да је промена културе и класе на предметној парцели (до тада њива 4. класе) извршена по решењу СКН од 04.03.2020. године у шуму 4. класе, након испуњења услова за стицање својине вандредним одржајем. Правноснажна пресуда која је достављена уз ревизију не указује нужно на другачији правни став, имајући у виду да одлука у споровима са оваквим захтевом зависи од чињеничног стања сваког конкретног спора.

Из изнетих разлога, одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења поднета је 18.05.2020. године, вредност предмета спора је 10.000,00 динара. Тужиља је на припремном рочишту одржаном 02.02.2021. године преиначила тужбу и као вредност предмета спора означила износ од 200.000,00 динара.

Како се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић