Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су закључили да је предметни уговор о доживотном издржавању закључен у законом прописаној форми, да су тужени као малолетни даваоци издржавања били заступани од стране мајке као законског заступника у смислу члана 72. став 1. Породичног закона, која је преузела обавезу да до њиховог пунолетства испуњава уговорне обавезе према примаоцу издржавања, да је уговор производио правно дејство и након наступања пунолетства тужених до смрти примаоца издржавања 2016. године, када су даваоци издржавања имали по ... годину. Како Закон о наслеђивању не садржи ограничења у погледу старости даваоца издржавања и како је питање испуњења обавеза из таквог уговора разлог за раскид уговора а не за ништавост, то је по налажењу нижестепених судова предметни уговор о доживотном издржавању пуноважан и производи правно дејство, уз додатну аргументацију другостепеног суда да питање постојања уговорне воље туженог ГГ није разлог за ништавост уговора. По закључку нижестепених судова тужиља је током поступка предлагала доказе на околности да предметни уговор није извршаван али не и доказе на околност да закључени уговор прикрива неки други уговор, па су њени наводи у погледу ових тврдњи остали недоказани и нису испуњени услови за привидност предметног уговора сходно члану 66. Закона о облигационим односима.

По оцени Врховног касационог суда основано се ревизијом тужиље указује да су нижестепени судови погрешно применили материјално право због чега је чињенично стање остало непотпуно утврђено.

По члану 194. Закона о наслеђивању уговором о доживотном издржавању обавезује се прималац издржавања да се после његове смрти на даваоца издржавања пренесе својина тачно одређених ствари или каква друга права, а давалац издржавања се обавезује да га, као накнаду за то, издржава и да се брине о њему до краја његовог живота и да га после смрти сахрани. Ако што друго није уговорено, обавеза издржавања нарочито обухвата обезбеђивање становања, хране, одеће и обуће, одговарајућу негу у болести и старости, трошкове лечења и давања за свакодневне уобичајене потребе.

Према одредби члана 56. Закона о облигационим односима за закључење пуноважног уговора потребно је да уговарач има пословну способност која се тражи за закључење тог уговора, па код чињенице да се уговором о доживотном издржавању као двострано обавезном уговору, стварају обавезе за обе уговорне стране, то давалац издржавања може бити само оно физичко лице које је способно да својом вољом, поред права стиче и заснива обавезе. Tужени су у време закључења уговора имали непуних ... година (млађи малолетници) и по члану 64. став 1. Породичног закона могли су предузимати правне послове којима прибављају искључиво права, правне послове којима не стичу ни права ни обавезе и правне послове малог значаја. Због тога је предметни уговор у њихово име и за рачун закључила мајка као законски заступник у смислу члана 72. став 1. наведеног закона, јер родитељи имају право и дужност да заступају дете у свим правним пословима и у свим поступцима изван граница пословне и процесне способности детета (законско заступање).

С обзиром на природу уговора о доживотном издржавању и природу обавезе која се намеће даваоцу издржавања на основу уговора, нижестепени судови су због погрешне примене материјалног права пропустили да утврде битне чињенице о стварној вољи уговарача у контексту свих релевантних околности које могу указивати на постојање симулације уговора о доживотном издржавању. Привидан уговор нема дејства међу уговорним странама, али ако привидан уговор прикрива неки други уговор, тај други важи ако су испуњени услови за његову правну ваљаност (члан 66. став 1. и 2. ЗОО). Уговор о доживотном издржавању се закључује ради остваривања саме сврхе уговора у виду старања и бриге о примаоцу издржавања, па су питања стварних потреба примаоца за издржавањем и извршавање обавеза из таквог уговора битне чињенице за оцену његове привидности, односно да ли је закључен да би стварно произвео правно дејство које му је својствено или ради постизања неког другог циља. Да би уговор о доживотном издржавању производио правно дејство мора бити испуњаван у свом законском и допуштеном циљу, а то је обезбеђење потреба примаоца издржавања што је видљиво кроз извршавање уговорних обавеза. Сагласно наведеном, супротно правном становишту нижестепених судова (не)испуњење уговорних обавеза битно је за одлуку о пуноважности уговора о доживотном издржавању.

Мотиви, у начелу, немају утицај на ваљаност теретних уговора. Ипак, ако је недопуштена побуда битно утицала на одлуку једног уговарача да преузме уговорне обавезе, а други уговарач је то знао или је према околностима морао знати, то као последицу има неважност уговора. Другим речима, aпсолутно је ништав уговор о доживотном издржавању закључен због недопуштене побуде из члана 53. став 2. ЗОО, уколико се утврди да је уговор закључен у циљу изигравања наследних права осталих наследника, јер су такве побуде у супротности са намером законодавца из члана 194. Закона о наслеђивању да се примаоцу издржавања, којем је то потребно обезбеди издржавање, а да за узврат прималац издржавања после смрти на даваоца издржавања пренесе својину тачно одређених ствари или каквог другог права.

У конкретном случају изостала је оцена наведених релевантних околности, а иста зависи од утврђења чињеница о стварним потребама примаоца за издржавањем, његовим животним приликама, имовном стању и способности за привређивање, могућности и вољи потомака да га издржавају, међусобним односима примаоца издржавања и законског заступника давалаца издржавања, која је управо преузела обавезу издржавања до пунолетства давалаца издржавања, као и да ли је уговорена обавеза издржавања извршавана и у ком обиму.

Због погрешног правног становишта да питање испуњавања уговорних обавеза и питање уговорне воље није од утицаја за оцену пуноважности уговора, нижестепени судови су пропустили да потпуно утврде чињенично стање, иако су у првостепеном поступку изведени докази у погледу битних чињеница на које је претходно указано, али је изостала њихова оцена у смислу члана 8 ЗПП.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду изнете примедбе и правилном применом материјалног права одлучити о тужбеном захтеву.

На основу члана 416. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић