У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и тужени су мајка и син. Они су сувласници на непокретностима – два објекта која се налазе у оквиру истог дворишта. Тужиља живи у једном од тих објеката, а у другом објекту је живео тужени са супругом до августа 2023. године, када се због погоршаних односа са тужиљом из објекта иселио. Због тако лоших односа парничне странке се налазе у евиденцији Центра за социјални рад од 2020. године. Наиме, постоји више пријава које је тужени поднео против тужиље због насиља у породици (вређање, омаловажавање, псовање). У оба објекта уведено је грејање на гас, с тим да се котао за гас налази у објекту у коме је живео тужени, од ког објекта тужиља нема кључ. Као корисник-потрошач и даље се води сада пок. супруг тужиље, односно отац туженог. Пре него што се тужени иселио из објекта у коме је до тада живео, од стране „Србија гас“ извршена је демонтажа мерног уређаја без ког се котао не може користити. За ову демонтажу тужени није крив будући да он није поднео захтев за демонтажу. По сазнању да је извршена демонтажа мерног инструмента, тужиља је поднела захтев „Србија гас“ да се она региструје као нови корисник – потрошач и да се поново успостави испостава гаса, уз изражену спремност да плати сва дуговања и трошак новог прикључка. По овом захтеву тужиља је добила одговор да јој је потребна сагласност сувласника. У току је поступак по тужби тужиље против туженог ради предаје у државину објекта у коме је тужени живео, а уз тужбу је стављен предлог за одређивање привремене мере обавезивањем овде туженог на предају кључа од од тог објекта, који предлог је правноснажно одбијен решењем суда. Тужени је изјавио спремност да да сагласност тужиљи за поновно прикључење, уз услов да се котао измести у објекат где живи тужиља и одвајање инсталација, чиме би се искључила могућност да он користи гас и да тужиља сноси све трошкове у вези са тим. Тужиља предлог туженог није прихватила. Због овакве ситуације тужиља се у свом објекту греје на струју.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев тужиље закључивши да се у понашању туженог не стичу елементи насиља у породици Код тужиље не постоји страх, већ је реч о њеном револту због понашања туженог. Стога нису испуњени услови за одређивање тражених мера заштите у смислу одредбе члана 197. став 1. Породичног закона.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 197. став 1. Породичног закона, прописано је да се насиљем у породици сматра понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. У ставу 2. те одредбе Закона, наведени су поједини облици насиља у породици, између осталог, наношење или покушај наношења телесне повреде, изазивање страха претњом убиства или наношења телесне повреде члану породице или њему блиском лицу, ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима, вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање.

У конкретном случају, тужиља као насиље у породици учињено од стране туженог описује условљавање од стране туженог за давање сагласности тужиљи за поновно прикључење објекта у коме тужиља живи на гас, и по становишту Врховног суда, ове радње туженог се не могу се подвести под дефиницију насиља у породици, већ је реч о нерешеним имовинскоправним односима, који су предмет друге парнице и биће решени у њој.

Стога се, неосновано ревизијом тужиље указује на погрешну примену материјаног права.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је правилном применом одредбе члана 207. Породичног закона, имајући у виду његов исход.

Из изнетог разлога, на основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић