Против правноснажног решења донетог у другом степену наследни учесници ББ и ВВ, обојица из ..., изјавили су ревизију због погрешне примене материјалног права с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији наследних учесника као изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 18/20).

Прима одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је то потребно ради размaтрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ради новог тумачења права.

Побијаним решењем, преиначено је првостепено решење и упућени су наследни учесници на парницу, јер је међу наследним учесницима спорно шта сачињава заоставштину оставиље, а из разлога што су управо наследни учесници оставиљини унуци овде ревиденти, оспорили чињеницу да поменуту заоставштину оставиље сачињава спорни објекат, те је другостепени суд правилном применом члана 121. ЗВП странке које су учинили спорним шта чини заоставштину оставиље упутио на парницу да ту спорност расправе. Одлука другостепеног суда донета је уз правилну примену материјалног права, а уз ревизију нису пружене другачије одлуке чиме би евентуално била оправдана потреба за уједначавањем судске праксе, па имајући ово у виду овај суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 1, 2. и 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У имовнскоправним споровима у којима се тужбени захтев (предлог) не односи на потраживање у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе, а тужилац у тужби (предлогу) и у току првостепеног поступка није означио вредност спора, нити се она може утврдити на основу одређене или плаћене судске таксе, а не може се утврдити ни по одредбама члана 21. до 27. у вези члана 35. Закона о судским таксама („Сл.гласник РС“ бр. 28/94, ... 95/18), као вредност предмета спора, применом члана 28. истог Закона, узима се износ од 15.000,00 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора.

Имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају ради о ванпарничном поступку по предлогу за расправљање заоставштине, у коме се као вредност предмета поступка узима износ од 15.000,00 динара - применом члана 28. Закона о судским таксама, а што представља динарску противвредност износа који не прелази 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП, а како се и наведеним побијаним решењем поступак не окончава правноснажно то ревизија не би била дозвољена ни по одредби члана 420. став 1. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић