Рев 945/2020 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија; 3.19.1.10; трошкови поступка

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 945/2020
05.03.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Божидара Вујичића и Јелице Бојанић-Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Ружа Грујић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање Београд – Филијала Прокупље, ради уплате доприноса, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1544/18 од 23.10.2019. године, у седници одржаној 05.03.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1544/18 од 23.10.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Прокупљу Гж 1544/18 од 23.10.2019. године у делу којим је одбијена жалба тужиоца и потврђено решење о трошковима поступка из другог става изреке првостепене пресуде и решење садржано у ставу другом изреке пресуде Основног суда у Прокупљу П 278/18 од 11.06.2018. године, тако што се обавезује тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 33.000,00 динара.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцу накнади трошкове ревизијског поступка у износу од 12.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Прокупљу П 278/18 од 11.06.2018. године ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев и обавезана је тужена да тужиоцу уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање надлежном фонду ПИО, по стопи која буде важила на дан уплате на новчане износе ближе означене у изреци. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Вишег суда у Прокупљу Гж 1544/18 од 23.10.2019. године одбијене су као неосноване жалбе тужене и тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде у делу којим је одбијена жалба тужиоца и потврђено решење о трошковима поступка из другог става изреке првостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.

По оцени Врховног касационог суда испуњени су услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11... 87/18), због потребе разматрања правних питања и уједначавања судске праксе у вези са правом на накнаду трошкова поступка.

Испитујући побијано решење о трошковима поступка у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиоца основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Првостепеном пресудом усвојен је у целини тужбени захтев и тужена је обавезана да у корист тужиоца изврши уплату тражених доприноса. Одлуку да свака странка сноси своје трошкове поступка, првостепени суд је донео руководећи се разлозима правичности, сматрајући да је тужилац могао у ранијем поступку у којем је остварио новчану накаду да потражује и доприносе, па иако је тужбени захтев за уплату доприноса основан, направљени су непотребни издаци који превазилазе висину, тужбеног захтева. Другостепени суд је одбио жалбу тужиоца и потврдио одлуку о трошковима поступка, прихватајући као правилне разлоге првостепеног суда.

По оцени Врховног касационог суда основано се ревизијом указује на погрешну примену материјалног права у делу нижестепених одлука којима је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Одредбом члана 153. став 1. ЗПП прописано је да је странка која у целини изгуби парницу дужна да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. став 1. тог закона је прописано да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.

Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, не може се прихватити закључак нижестепених судова да трошкови овог поступка тужиоцу нису били потребни. Приликом одлучивања о трошковима парничног поступка, осим у споровима из области породичних односа, суд не води рачуна о разлозима правичности, а такође висина тужбеног захтева ни једном законском одредбом није прописана као основ за недосуђивање трошкова парничног поступка, у ситуацији када је странка успела у спору. Сходно наведеном, Врховни касациони суд је преиначио првостепену и другостепену одлуку у делу о трошковима поступка, применом члана 150, 153. став 1. и 154. ЗПП, тако што је обавезао тужену да тужиоцу накнади трошкове који су били потребни ради вођења парнице у износу од 33.000,00 динара. Тужиоцу су признати трошкови за састав тужбе од стране адвоката у износу од 6.000,00 динара, за приступ адвоката на два одржана рочишта у износу од по 7.500,00 динара и за састав жалбе на првостепену одлуку о трошковима поступка 12.000,00 динара, према важећој Тарифи о наградама и накнади трошкова за рад адвоката. Обавеза накнаде парничних трошкова је новчана обавеза, па поверилац (странка која је успела у спору) има право да на досуђени износ трошкова, у смислу члана 277. Закона о облигационим односима, потражује и законску затезну камату, али се о праву на законску затезну камату одлучује према одредбама члана 163. Закона о парничном поступку на основу опредељеног захтева по врсти и висини трошкова, који се мора поднети најкасније до завршетка расправљања које претходи одлучивању о трошковима, (осим ако се ради о доношењу одлуке без претходног расправљања, у ком случају је странка дужна да захтев за накнаду парничних трошкова истакне у предлогу о коме суд мора да одлучи). Тужилац у тужби није поставио захтев за камату на трошкове поступка, нити на последњем рочишту за главну расправу у поступку пред првостепеним судом, па нема право на законску затезну камату на досуђени износ трошкова.

На основу члана 416. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Тужилац је успео у поступку по ревизији, па му на основу члана 165. став 2, у вези чланова 153. став 1. и 154. став 2. ЗПП, припадају тражени трошкови за састав ревизије у износу од 12.000,00 динара, према важећој АТ.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић