.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9519/2023
17.05.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца „Бачка“ д.о.о. за унутрашњу и спољну трговину, угоститељство и туризам из Оџака, чији је пуномоћник Слађана Купрес, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Суботици, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2994/22 од 14.12.2022. године, у седници одржаној 17.05.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2994/22 од 14.12.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Сомбору П 14/22 од 17.10.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности Вишег суда у Сомбору. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је власник катастарских парцела и то: .. површине 4701м2, .. површине 8557м2, .. површине 1056м2 и .. површине 2067м2, уписаних у лист непокретности број .. КО ... у 1/1 дела, што би тужена била дужна признати и дозволити упис права својине тужиоца у катастарске књиге. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж 2994/22 од 14.12.2022. године, ставом првим изреке жалбу тужиоца одбио, а жалбу тужене усвојио и пресуду Вишег суда у Сомбору П 14/22 од 17.10.2022. године у ставу другом изреке потврдио у делу одлуке о главној ствари (став други изреке), у ставу трећем изреке преиначио у делу одлуке о трошковима поступка, тако што је обавезао тужиоца да на име трошкова поступка исплати туженој износ од 22.500,00 динара (став трећи изреке) и у ставу четвртом изреке обавезао тужиоца да туженој на име трошкова жалбеног поступка исплати 45.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права.
Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) и нашао да ревизија тужене није дозвољена.
Према одредби члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима када се тужбени захтев односи на утврђење права својине на непокретностима или потраживање у новцу, на предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.
У конкретном спору тужба ради утврђења права својине на непокретностима поднета је 29.03.2022. године. У тужби је означена вредност предмета спора од 4.639.880,00 динара.
Како вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (1 евро=117,7560 динара), следи да ревизија није дозвољена, на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку у вези са чланом 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23).
Председник већа - судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
