.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9650/2025
27.05.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Верослав Гарић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Снежана Ђокић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 352/24 од 11.02.2025. године, у седници одржаној 27.05.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 352/24 од 11.02.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 352/24 од 11.02.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Параћину, Судска јединица у Ћуприји П 349/22 од 03.10.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор пресуђене ствари поднет од стране туженог као неоснован. Ставом другим изреке, утврђено је да је ништав Уговор о купопродаји Ов бр .../... закључен дана 24.02.1998. године а оверен пред Општинским судом у Ћуприји, између сада пок. ВВ, као продавца и туженог као купца, што је тужени дужан да призна и трпи. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован део тужбеног захтева да се заоставштина иза пок. ВВ расправи сходно Закону о наслеђивању. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 190.604,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.
Апелациони суд у Крагујевцу је, пресудом Гж 352/24 од 11.02.2025. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу туженог и потврдио пресуду Основног суда у Параћину, Судска јединица у Ћуприји П 349/22 од 03.10.2023. године у ставу другом и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова поступка по изјављеној жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези са одредбом члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Ценећи испуњеност услова за изјављивање о ревизији туженог у складу са одредбом члана 404. ЗПП, Врховни суд је нашао да нису испуњени услови да се дозволи одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Одлуке нижестепених судова којима је усвојен тужбени захтев и утврђена ништавост уговора о купопродаји закљученог између правног претходника тужиље и туженог због неспособности за расуђивање правног претходника тужиље као продавца у време закључења уговора, донета је применом одредби члана 56. став 1. и члана 103. став 1. ЗПП, с обзиром на утврђено чињенично стање у конкретном предмету. Тужени у ревизији није пружио доказ о постојању различитих одлука о истој чињеничној и правној ситуацији, као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен ни законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Непостоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као и новог тумачења права.
На основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради утврђења поднета је 18.05.2022. године а утврђена вредност предмета спора од стране суда је 2.648.511,84 динара.
Како се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору у ком вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе то је ревизија недозвољена.
Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу другом изреке на основу члана 403. став 3. ЗПП.
Председник већа - судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
