Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9780/2022
03.10.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ обоје из ..., чији је пуномоћник Душан Филиповић адвокат из ..., против тужених ВВ и ГГ обојица из ..., чији је пуномоћник Милорад Арсић адвокат из ..., ради утврђења непостојања службености, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 769/20 од 04.06.2020. године, у седници одржаној дана 03.10.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ предлог Апелационог суда у Новом Саду да се о ревизији тужених изјављеној против пресуде тог суда Гж 769/20 од 04.06.2020. године одлучује на основу члана 395. Закона о парничном поступку.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 769/20 од 04.06.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лозници П 692/19 од 26.12.2019. године, ставом првим изреке, утврђено је да тужени ВВ нема право сталне или повремене колске и пешачке службености преко парцеле .. КО ... у власништву тужилаца, у мерама и границама наведеним у том ставу изреке, у корист повласне парцеле .. ко ... и обавезан тужени да пут преко послужне парцеле тужилаца у наведеним мерама и границама престане да користи. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим су тужиоци тражили да се утврди да тужени ГГ нема право сталне или повремене колске и пешачке службености преко парцеле .. КО ... у власништву тужилаца, у мерама и границама наведеним у том ставу изреке, у корист повласне парцеле .. КО ... и да се овај тужени обавеже да престане да користи пут преко послужне парцеле тужилаца у наведеним мерама и границама. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 769/20 од 04.06.2020. године, ставом првим изреке, жалба тужилаца је усвојена и пресуда Основног суда у Лозници П 692/19 од 26.12.2019. године у побијаном одбијајућем делу и у делу одлуке о трошковима поступка (став 2. и 3. изреке) преиначена тако што је усвојен тужбени захтев у односу на туженог ГГ и утврђено да овај тужени нема право сталне или повремене колске и пешачке службености преко парцеле .. КО ... у власништву тужилаца, у мерама и границама наведеним у том ставу изреке, обавезан тужени да престане да користи пут преко послужне парцеле тужилаца у наведеним мерама и границама, и тужени обавезани да солидарно надокнаде тужиоцима трошкове првостепеног поступка у износу од 360.060,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате, док је жалба тужених одбијена и пресуда у побијаном усвајајућем, непреиначеном делу потврђена. Ставом другим изреке, обавезани су тужени да солидарно надокнаде тужиоцима трошкове жалбеног поступка у износу од 43.640,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени су, са позивом на чланове 403. и 404. Закона о парничном поступку, благовремено изјавили ревизију из разлога предвиђених чланом 407. став 1. тачке 2, 3. и 5. и став 2. тог закона, ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана и уједначавања судске праксе.
Означене одредбе не могу се применити у овом поступку који је покренут тужбом од 16.08.2004. године. На поступак по тој тужби, сагласно члану 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 18/20), примењују се одредбе Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 125/04 и 111/09 - у даљем тексту ЗПП), којим је прописано да ће се поступци започети пре његовог ступања на снагу окончати по одредбама тог закона (члан 55. став 1).
Апелациони суд у Новом Саду је, решењем Р3 2/22 од 23.06.2022. године, предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужених у смислу члана 395. ЗПП, ради уједначавања судске праксе у погледу тумачења и примене одредби Закона о основама својинско-правних односа о стварној службености.
По налажењу Врховног суда, који није везан оценом и предлогом апелационог суда, о ревизији тужених у овом спору није потребно одлучивати из разлога наведених у том правном леку, у смислу члана 395. ЗПП. У овом спору нема правних питања од општег интереса и у интересу равноправности грађана, а не постоји ни потреба да се одлучивањем о ревизији тужених уједначи судска пракса. О тужбеном захтеву одлучено је на основу утврђених чињеница да тужени имају приступ парцели .. КО ... са јавног пута - парцеле .. у истој катастарској општини (начело корисности стварних службености) и да тужени спорни пут преко парцеле .. КО ... не користе од 2006. године, када је правни претходник тужилаца исказао противљење у вршењу права стварне службености тако што је закључао раније постављене капије на почетку и крају пута преко означене парцеле, а они нису поднели тужбу ради утврђивања права стварне службености - парница коју су покренули тужбом од 10.07.2006. године, ради заштите државина права стварне службености колског и пешачког прелаза одузете закључавањем капија постављених на делу пута преко парцеле у својини правног претходника тужилаца, правноснажно је окончана решењем П 1116/08 од 09.07.2009. године одбијањем тужбеног захтева.
Из тих разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.
Ревизија тужених није дозвољена ни на основу члана 394. ЗПП у вези члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14). У поднетој тужби вредност предмета спора одређена је износом од 301.000,00 динара. Том износу одговара противвредност од 4.124,29 евра, обрачуната по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (1 евро вредео је 72,9823 динара), што је ниже од вредности предмета спора меродавне за дозвољеност ревизије.
Због тога је, на основу члана 401. став 2. тачка 5. и члана 404. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић