Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 996/2024
17.04.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Јасмине Стаменковић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца Стамбена заједница Насеље Ослободиоци Ваљева бр. 13, коју заступа пуномоћник Невена Михаиловић, адвокат из ..., против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Жељко Лекић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 1723/23 од 26.10.2023. године, у седници одржаној 17.04.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 1723/23 од 26.10.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 1723/23 од 26.10.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Ваљеву П 571/23 од 18.04.2023. године, које је исправљено решењем истог суда П 571/23 од 27.09.2023. године, ставом првим изреке, повучена је тужба и укинуто решење о платном налогу Основног суда у Ваљеву Пл 83/22 од 20.07.2022. године. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 21.893,00 динара.

Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 1723/23 од 26.10.2023. године, одбијена је жалба тужене и потврђено наведено првостепено решење у ставу другом изреке.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о посебној ревизији (члан 404. Закона о парничном поступку).

Законом о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“ бр. 72/11... и 10/23 - други закон) су прописани услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или потребе новог тумачења права. Тужена ревизијом оспорава правноснажну одлуку о трошковима поступка.

Имајући у виду наведено, Врховни суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер одлука о трошковима поступка зависи од оцене суда о трошковима који су били потребни ради вођења парнице у сваком конкретном случају.

Сходно изнетом, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене применом члана 404. став 1. ЗПП, па је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Према одредби става 2. овог члана ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима се само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.

Према томе, под главним захтевом у смислу наведеног члана подразумева се захтев странке због кога се поступак води, док се споредним тражењем сматрају захтеви странке који се истичу поводом или са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно потраживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.

У овом случају ревизија је изјављена против правноснажног решења о трошковима поступка, дакле против решења којим је одлучено о споредном тражењу које не чини главни захтев. Такође, применом члана 420. став 1. ЗПП ревизија се може изјавити против решења другостепеног суда којим се поступак правноснажно окончава. У конкретном случају ревизија је изјављена против решења којим се поступак правноснажно не окончава јер се о захтеву за накнаду трошкова одлучује у пресуди или решењу којим се окончава поступак на основу члана 163. став 4. ЗПП-а. Имајући у виду наведено ревизија тужене против ове одлуке није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.