Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу чланова 441. и 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11 ... 10/23) и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку доношења пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а битне повреде на које је тужиља указала нису предвиђене као ревизијски разлог по одредбама члана 407. став 1. тачке 1. – 3. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је, као радно способно лице у стању социјалне потребе, на основу споразума о сарадњи закљученог 21.05.2009. године између Града Крагујевца, Центра за социјални рад „Солидарност“ Крагујевац и Дома здравља Крагујевац, по принципу добровољности била радно ангажована код туженог почев од 2012. године, по ком основу јој је месечно исплаћивана социјална помоћ од 8.000,00 динара. На основу уговора о раду од 09.01.2014. године и 06.11.2015. године, са туженим је закључила уговор о раду на одређено време, на пословима ... због повећаног обима посла и замене запослених на боловању. Затим, тужиља је са туженим закључила два уговора о обављању привремених и повремених послова за послове ..., односно ... у ... за период од два месеца - 24.10.2018. године, који јој је отказан решењем туженог од 24.12.2018. године и 24.12.2018. године, који јој је отказан решењем туженог од 24.01.2019. године. Прво решење о отказу тужиља није побијала пред судом, а од тужбеног захтева за поништај другог решења који је поставила у овој парници се одрекла. Након тога, тужиља је без уговора обављала код туженог исте послове, за које јој је Центар за социјални рад „Солидарност“ Крагујевац месечно исплаћивао 8.000,00 динара, у складу са уговором о сарадњи закљученим 21.05.2009. године.

С обзиром на овако утврђене чињенице, нижестепени судови одбијају постављени тужбени захтев за преображај правног статуса тужиље након истека уговора о привременим и повременим пословима у радни однос на неодређено време.

По становишту Врховног суда, правилно су нижестепени судови применили релевантне материјалноправне одредбе када су одбили постављени тужбени захтев. Према Закону о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 95/18) радни однос се заснива уговором о раду, који закључују у писменом облику запослени и послодавац, пре ступања запосленог на рад (члан 32. став 1.); ако послодавац са запосленим закључи уговор о раду у складу са ставом 1. овог члана, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад (члан 32. став 2.); послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са незапосленим лицем (члан 197. став 1. тачка 1.).

Имајући у виду наведене одредбе, правилно нижестепени судови налазе да правну природу уговора о раду, односно уговора о обављању привремених и повремених послова којим се не заснива радни однос, одређују врста и трајање послова за који се лице радно ангажује, при чему је у конкретном случају изражена сагласност воља уговорних страна да тужиља закљученим уговорима од 24.10.2018. године и 24.12.2018. године не заснова радни однос. Из наведених разлога, пошто су садржину права и обавезе странке споразумно одредиле, а тужиљи за рад након 25.01.2015. године Центар за социјални рад исплаћивао социјалну помоћ, оваквим радом није могло доћи до преображаја правног статуса тужиље у радни однос на неодређено време.

Осим тога, на туженог као корисника јавних средстава примењивао се Закон о буџетском систему („Службени гласник РС“ бр. 54/09 ... 149/20), чијим императивним одредбама чланова 2. став 1. тачка 5. и 27е. став 34. је била прописана забрана запошљавања нових лица ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31.12.2020. године.

Из наведених разлога не могу се прихватити наводи ревизије да је понашање туженог било усмерено на изигравање радноправних норми, те да тужиља као слабија страна у овом односу мора уживати судску заштиту.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић