Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији у смислу члана 4058. и 441. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23 – други закон) Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а без утицаја је указивање на битну повреду одредбе члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, с обзиром да ова повреда не представља ревизијски разлог.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је на основу више сукцесивно закључених уговора о раду на одређено време радила код туженог у периоду од 03.04.2017. године до 15.04.2019. године, с тим да је последњи уговор о раду закључен 11.10.2017. године на период од 18 месеци, почев од 16.10.2017. године до 15.04.2019. године. По свим уговорима тужиља је обављала послове ... стамбено – пословног простора. Решењем туженог од 15.04.2019. године, услед истека рока за који је занован радни однос на одређено време, тужиљи је престао радни однос.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да је на основу више закључених уговора о раду на одређено време, радом у трајању дужем од 24 месеца на истим пословима, који су систематизовани актом послодавца и обављају се стално и континуирано у оквиру делатности послодавца, дошло до преображаја радног односа тужиље у радни однос на неодређено време. Стога је, применом одредбе члана 37. став 2. и 6. Закона о раду, усвојио тужбени захтев тужиље По становишту тог суда, одредбе Закона о буџетском систему, који је био у примени, а којима је прописана забрана заснивања радног односа са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места, у односу на одредбе Закона о раду, којима по сили закона наступа преображај радног односа са одређеног на неодређено време услед испуњености услова за преображај, могу бити lex specialis једино у случају да наступелом претпоставком преображаја радног односа са одређеног на неодређено време долази до повећања броја запослених на неодређено време преко максимално утврђеног броја, што није у конкретном случају. Сходно томе, првостепени суд је решење туженог о престанку радног односа од 12.04.2019. године поништио као незаконито, управо као последицу преображаја радног односа и даље у смислу члана 191. Закона о раду обавезао туженог да тужиљу врати на рад.

Другостепени суд је, одлучујући о жалби туженог, преиначио првостепену пресуду и применом одредби члана 105. и члана 27е став 34. и 35. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/09... 95/18), закључио да тужбени захтев тужиље није основан.

Изложено правно становиште другостепеног суда, засновано на одредбама Закона о буџетском систему, прихвата и ревизијски суд.

Тужени је, сагласно члану 2. став 1. тачка 5. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/09 са каснијим изменама и допунама), корисник јавних средстава, због чега се на њега примењују одредбе тог закона.

Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 108 од 06.12.2013. године) у члану 27е додати су ставови 34. и 35. којима је прописано да корисници јавних средстава не могу засновати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31.12.2015. године, осим ако постоји сагласност тела владе, на предлог другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење министарства. Примена наведене одредбе је новелама Закона о буџетском систему продужавана, тако да корисници јавних средстава нису могли заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31.12.2020. године.

Одредбом члана 105. наведеног закона, прописано је да ако су одредбе других закона, односно прописа, у супротности са тим законом, примењују се одребе тог закона. Зато се одредбе Закона о буџетском систему којима је корисницима јавних средстава забрањено заснивање радног односа са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места (осим у изузетним случајевима, уз сагласност надлежног тела Владе), према одредбама Закона о раду, налазе у односу посебног и општег закона и дерогирају примену члана 37. Закона о раду којим је уређен преображај радног односа и прерастање радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време.

Следом изложеног, другостепени суд је правилном применом материјалног права преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев. И по становишту Врховног суда, тужиља није могла засновати радни однос на неодређено време, јер је у време када је ступила на рад и у време када је истекао рок из члана 37. став 2. Закона о раду, на снази била одредба члана 27е став 34. Закона о буџетском систему, којом је туженом било забрањено заснивање радног односа са новим лицима. Означена одредба Закона о буџетском систему, по правилу да посебан закон дерогира општи закон, искључује примену члана 37. Закона о раду, с тим што нема услова за изузетак предвиђен ставом 35. наведене одредбе Закона о буџетском систему, јер не постоји сагласност надлежног тела Владе за заснивање радног односа.

Стога се неосновано ревизијом указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је одлука о трошковима поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153, 154. и 163. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић