Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20) и утврдио да је ревизија тужиље основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је била у радном односу код туженог до ...2016. године, када јој је решењем број ... од ...2016. године отказан уговор о раду на радном месту - ... у ... у Одсеку за ..., које је укинуто доношењем Програма за решавање вишка запослених у Општој болници Горњи Милановац, као и Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова. Програмом за решавање вишка запослених од 23.03.2016. године утврђено је да је послодавац дана 13.01.2016. године донео Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији и да је истим извршено смањење броја извршилаца, као и укидање појединих радних места која су у Програму таксативно наведена са именима запослених који су постали технолошки вишак, међу којима је укинуто и радно место тужиље, ... Тужени је Програмом за решавање вишка запослених предвидео мере за запошљавање, а између осталих и премештај на друге послове, рад код другог послодавца, као и попуњавање слободних, односно упражњених радних места, а такође су наведени и критеријуми за утврђивање вишка запослених предвиђени инструкцијом Министарства здравља РС од 06.01.2016. године, који ће се применити код радних места код којих се смањује број извршилаца. Након отказа уговора о раду тужиљи, наведени послови нису новим Правилником придодати другим пословима, већ је исте фактички обављала запослена на радном месту ... у ... служби, без закључења анекса уговора о раду. Тужени је са запосленом ББ која је била распоређена на радном месту ... у Служби за ... по њеној иницијативи дана 30.05.2016. године, закључио споразум о престанку радног односа, а на њено упражњено радно место Анексом 1. уговора о раду од ....2016. године распоређена је ВВ чије је радно место „...“ у истој Служби, претходно укинуто. Запослену ВВ тужени је распоредио на послове ... без примене критеријума донетих у Правилнику о критеријумима за утврђивање вишка запослених немедицинских радника у Општој болници у Горњем Милановцу и примене мера за запошљавање прописаних Програмом (члан 8.). Тужиља има диплому четвртог степена стручне спреме стечену у Образовном центру за усмерено образовање (школске ... године), чији је издавалац Гимназија „Таковски устанак“. Тужиљи је оспореним решењем отказан уговор о раду, због тога што је услед организационих промена престала потреба за обављањем послова које је обављала по уговору о раду, а код послодавца се није могло обезбедити обављање других послова или оспособљавање за рад на другим пословима, као ни посао код другог послодавца.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је оспорено решење о отказу уговора о раду незаконито, јер тужена није применила критеријуме из Програма за решавање вишка запослених, а све у сврху примене прописаних мера за запошљавање, па је оспорено решење о отказу уговора о раду поништио и обавезао тужену да тужиљу врати на рад.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев налазећи да у конкретном случају послодавац није био у обавези да примени критеријуме из Програма за решавање вишка запослених, јер је радно место на коме је радила тужиља укинуто, а исти се примењују само у случају смањења броја извршилаца на одређеном радном месту, при чему такође та обавеза (примене критеријума) није постојала ни код одлучивања кога ће од радника за чијим је радом престала потреба распоредити на упражњена радна места.

По оцени Врховног суда другостепени суд је погрешно применио материјално право, због чега је чињенично стање непотпуно утврђено.

Према члану 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. Процедура оглашавања запослених вишком прописана је члановима 153-158. истог закона. По члану 154. послодавац је дужан да, пре доношења програма, у сарадњи са репрезентативним синдикатом код послодавца и републичком организацијом надлежном за запошљавање, предузме одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених. Програм по члану 155. поред осталог садржи: разлоге престанка потребе за радом запослених, критеријуме за утврђивање вишка запослених, мере за запошљавање: премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација или доквалификација, непуно радно време али не краће од половине пуног радног времена и друге мере. Послодавац је дужан да предлог програма достави синдикату из члана 154. овог закона и републичкој организацији надлежној за запошљавање, најкасније осам дана од дана утврђивања предлога програма, ради давања мишљења.

Тужени је Програмом за решавање вишка запослених предвидео мере за запошљавање, а између осталих и премештај на друге послове, рад код другог послодавца, као и попуњавање слободних, односно упражњених радних места, чиме се обезбеђује наставак радног односа запосленог да би се избегле последице губитка радног односа због престанка потребе за његовим радом, што и јесте циљ ових мера. Радно место на коме је тужиља радила - ... у ... је укинуто, као и радно место ...) ВВ, коју је тужени распоредио на упражњено радно место ... на ... одељењу, што представља меру запошљавања, без примене критеријума на основу којих би се утврдило кога ће од више запослених распоредити на упражњено радно место. Из утврђеног следи да су тужиља и ВВ у погледу радноправног статуса код туженог биле у истој ситуацији после доношења Програма за решавање вишка запослених у Општој болници Горњи Милановац и Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији послова. Зато је погрешно становиште другостепеног суда да не постоји обавеза послодавца да примени утврђене критеријуме приликом избора кога ће од запослених за чијим је радом престала потреба распоредити на упражњена радна места, јер послодавац не може да поступа селективно и искључи остале који су у истом радноправном статусу и испуњавају услове за рад на упражњеном радном месту. Међутим, код утврђења да тужиља има диплому четвртог степена стручне спреме стечену у Образовном центру за усмерено образовање (школске ... године), остало је неразјашњено да ли је испуњавала услове у погледу врсте и степена стручне према условима из Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији послова од 13.01.2016. године, за рад на упражњеном радном месту (... на ... одељењу у Служби за ...). Како је због погрешне примене материјалног права непотпуно утврђено чињенично стање другостепена пресуда је укинута и предмет враћен том суду на поновно суђење.

На основу члана 416. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић