Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1189/2023
11.05.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Драгане Бољевић и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Дејана Спасојевић Иванчић, адвокат из ..., против туженог „Laurence Walter Serbia“ д.о.о. Смедерево, чији је пуномоћник Милан Ивошевић, адвокат из ..., ради заштите од злостављања на раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3595/22 од 07.11.2022. године, у седници већа одржаној дана 11.05.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3595/22 од 07.11.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3595/22 од 07.11.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Смедереву П1 4/21 од 04.03.2022. године, одбијен је тужбени захтев којим је тражено утврђење да је тужилац претрпео злостављање на раду од стране ББ, в.д. директора, као одговорног лица туженог, на тај начин што је у дужем временском периоду почев од марта 2021. године до подношења тужбе, систематски и континуирано изложен психичком злостављању од стране в.д. директора као одговорног лица туженог, које се остварује путем поновљених акција, погоршавањем услова рада, континуираним непријатељским понашањем којим се злонамерно онемогућава тужилац да обавља послове на радном месту на које је распоређен у складу са описом послова тог радног места, непоступањем по тужиочевом захтеву за доставу докумената из дисциплинског поступка вођеног против њега, игнорисањем пријава, захтева и предлога тужиоца, који се односе на обезбеђивање услова за безбедан рад у радној средини, стварањем лоше слике у колективу о тужиоцу неоправданим критицизмом, чиме се врши деградација услова рада тужиоца, наноси штета његовим правима, достојанству и угледу, нарушава професионални интегритет, компромитује професионална будућност и озбиљно урушава психофизичко стање здравља; да се забрани ББ в.д. директору, као одговорном лицу туженог вршење понашања које представља злостављање на раду, даље вршење злостављања, односно понављање злостављања на раду, те да је тужени дужан да призна и обезбеди извршење наведене забране за убудуће; обавезивање туженог да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 100.000,00 динара услед претрпљених душевних болова због повреде професионалног достојанства, части и угледа, на име претрпљеног страха износ од 50.000,00 динара, укупно 150.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до исплате; да се нареди објављивање ове пресуде у јавном гласилу дневни лист „Курир“ о трошку туженог; да се тужени обавеже да тужицу надокнади парничне трошкове. Тужилац је обавезан да туженом надокнади парниче трошкове у износу од 80.250,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3595/22 од 07.11.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена. Одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да Врховни суд о ревизији одлучи као о посебној, по члану 404. ЗПП.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Правноснажном пресудом одлучено је о правима тужиоца о захтевима за заштиту од злоставља на раду, у складу са чињеничним наводима тужбе и садржином постављеног захтева. Погрешно означавање у уводном делу нижестепених пресуда да је предмет спора утврђење дискриминације, по одредбама члана 192. Закона о парничном поступку, није опредељујуће за врсту спора према предметном материјалноправном односу о коме је одлучено. Нижестепени судови су закључили да радње које тужилац наводи у тужби не могу да се правно стандардизују злостављањем по члану 6. Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“ бр. 36/2010). Питање постојања радњи које представљају злостављање на раду је чињенично питање, па када уз ревизију нису достављене одлуке највише судске инстанце као доказ да су донете другачије одлуке у битно истоврсној чињеничној ситуацији, по оцени Врховног суда нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, нити ради уједначавања судске праксе и потребе новог тумачења права.
Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Закон о спречавању злостављања на раду, као посебан закон, не предвиђа посебне услове за дозвољеност ревизије, па су меродавне одредбе Закона о парничном поступку, као општег закона.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност до 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба је поднета дана 02.08.2021. године, а вредност предмета спора је по члану 28. став 1. ЗПП 150.000,00 динара, пошто у тужби није означен већи износ, иако су постављени захтеви за утврђење, чинидбу и исплату.
Пошто вредност предмета спора не прелази напред наведени имовински цензус, који је неопходан за дозвољеност ревизије, одлука у ставу другом изреке донета је на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић