Рев2 1201/2022 3.5.15; престанак радног односа

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1201/2022
25.05.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Игор Јањић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Вожд Карађорђе“ из Ниша, чији је пуномоћник Александар Јовановић, адвокат из ..., ради поништаја решења и исплате, одлучујићи о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4133/2021 од 27.01.2022. године, у седници од 25.05.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4133/2021 од 27.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 3173/18 од 11.03.2021. године, ставом првим изреке, поништено је као незаконито решење директора тужене од 15.09.2015. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду због престанка потребе за њеним радом. Ставом другим изреке тужена је обавезана да тужиљи накнади штету због незаконитог престанка радног односа, уместо враћања на рад, у висини од шест месечних нето зарада, укупно 233.783,70 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом трећим изреке тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 203.470,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 4133/2021 од 27.01.2022. године, преиначена је првостепена пресуда тако што је одбијен као неоснована захтев тужиље да се поништи као незаконито решење директора тужене од 15.09.2015. године којим јој је отказан уговор о раду, и да јој тужени због незаконитог престанка радног односа уместо враћања на рад исплати укупно 233.783,70 динара са припадајућом законском затезном каматом почевши од 11.03.2021. године до исплате. Тужиља је обавезана да туженом накнади трошкове поступка у износу од 183.000,00 динара.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. важећег Закона о парничном поступку - ЗПП и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља са туженом закључила Уговор о раду 01.09.2014. године на одређено време, до избора кандидата по расписаном конкурсу, на радном месту ... . Решењем тужене од 15.09.2015. године утврђено је да је тужиљи престао радни однос 14.09. исте године, због престанка потребе за њеним радом. Тужиља је у овој парници тражила поништај решења тужене од 15.09.2015. године сматрајући да је оно незаконито јер није дошло до избора кандидата на радном месту ..., а у поступку је утврђено да је на радно место ... преузимањем примљена запослена из друге школе, која је остала нераспоређена услед измене Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установа које обављају делатност основног образовања и васпитања.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право када је првостепена пресуда преиначена и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље да се поништи као незаконито решење директора тужене којим јој је отказан уговор о раду и тужени обавеже на исплату шест месечних нето зарада због незаконитог престанка радног односа.

Према члану 37. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ 24/05 ... 75/14), уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршење одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Према члану 132. став 1. тачка 2. Закона о основама система образовања и васпитања, установа може да прими у радни однос на одређено време без конкурса лице до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу. Према члану 130. ст. 1. и 2. истог закона, пријем у радни однос у установи врши се на основу преузимања запосленог у установи чији је оснивач република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, и конкурса, при чему се пријем у радни однос на основу конкурса може извршити само уколико није било могуће извршити преузимање запосленог.

Из наведених одредаба произилази да за пријем у радни однос у установама из Закона о основама система образовања и васпитања приоритет има преузимање запосленог, у односу на пријем у радни однос по расписаном конкурсу. Будући да је преузимање запослених првенствени начин заснивања радног односа у основним и средњим школама, како то правилно закључује другостепени суд, то што у уговору о раду тужиље није био правилно дефинисан разлог заснивања радног односа, не чини побијано отказно решење незаконитим. Ово тим пре што је на радно место ... распоређена по споразуму о преузимању запослена која је у другој основној школи остала нераспоређена за 80% од пуног радног времена, применом Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања, који је ступио на снагу 01.09.2015. године, и примењивао се у школској 2015./2016. години.

Будући да је утврђено да је тужена поступила у складу са наведеним одредбама Закона о основама система образовања и васпитања и радно место ... попунила преузимањем запосленог из школе у којој је остао нераспоређен, чиме је престала потреба за радом тужиље, то је правилан закључак другостепеног суда да је побијано решење тужене законито и да тужена није у обавези да тужиљи исплати накнаду штете због незаконитог отказа.

Супротно ревизијским наводима, из утврђеног чињеничног стања произилази да је у побијаној пресуди правилно примењен члан 37. став 1. Закона о раду и чл. 131. и 132. Закона о основама система образовања и васпитања приликом оцене законитости отказног решења.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић