.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1349/2023
29.06.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јован Вукчевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, чији је законски заступник Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3174/22 од 28.10.2022. године, у седници већа одржаној 29.06.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3174/22 од 28.10.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3174/22 од 28.10.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3174/22 од 28.10.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 962/20 од 01.06.2022. године, у ставу првом, другом и петом изреке, којом је дозвољено преиначење тужбе као у поднеску тужиоца 13.10.2021. године, усвојен захтев тужиоца и обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде штете у висини разлике између исплаћене посебне пензије и зараде коју би тужилац остварио у периоду од 01.09.2017. године до 30.04.2020. године, исплати укупан износ од 787.190,53 динара, у појединачним месечним износима са законском затезном каматом од доспелости до исплате, као и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 186.346,00 динара. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. ЗПП.
Тужилац је поднео одговор на ревизију.
Чланом 404. ставом 1. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 72/11...10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите је исплата разлике између плате на коју је тужилац имао право у периоду од 01.09.2017. године до 30.04.2020. године и посебне пензије коју је тужилац примио у том периоду. О овом праву тужиоца судови су одлучили у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима тужилаца, са истим или сличним правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Сходно наведеном, произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. става 1. ЗПП, те је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. става 2. тачке 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.
Чланом 403. ставом 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради накнаде штете поднета је 12.05.2020. године, а преиначена 13.10.2021. године. Вредност предмета спора побијаног дела износи 787.190,53 динара, што је на дан преиначења тужбе противвредност износа од 6.696,06 евра (1 евро = 117,5603 динара).
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија тужене недозвољена, применом одредбе члана 403. става 3. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа-судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
