Против другостепене пресуде, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени су поднели одговор на ревизију тужилаца.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14) и утврдио да је ревизија тужилаца основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су били у радном односу код Компаније „Интернационал ЦГ“ ДП Београд ТЦ Копаоник до продаје имовине ове компаније туженом PD „MK Group“ ДОО Београд као купцу, по основу уговора о продаји имовине методом јавног тендера закљученог између Агенције за приватизацију РС и Компаније „Интернационал ЦГ“ ДП Београд у реструктуирању, као продаваца, и туженог PD „MK Group“ ДОО Београд, као купца, који уговор је оверен од стране Другог општинског суда у Београду 26.12.2008. године. Тужени PD „MK Group“ ДОО Београд је у складу са уговором о купопродаји формирао ново привредно друштво PD MK „Mountain Resort“ ДОО Копаоник овде туженог, који је у радни однос преузео све раднике запослене код компаније „Интернационал ЦГ“ Копаоник, а са тужиоцима је закључен уговор о раду 01.06.2009. године. Тужени PD „MK Group“ ДОО као купац обавезао се социјалним програмом (који је саставни део наведеног уговора од 26.12.2008. године) да ће сваки запослени имати најмање права и обавезе утврђене Колективним уговором закљученим 2005. године са свим важећим анексима и да зарада сваког запосленог не може бити нижа од просека зараде запосленог у последња три месеца који су претходили објави јавног позива за продају, као и да ће то ново друштво поштовати колетивни уговор са свим важећим анексима у периоду од једне године од дана испуњења. Тужени PD MK „Mountain Resort“ ДОО Копаоник тужиоцима током спорног периода није исплаћивао зараде у висини тромесечног просека зараде по Посебном колективном уговору за делатности угоститељства и туризма („Сл. гласник РС“, бр. 74/07), већ обрачунату у складу са Појединачним колективним уговором Компаније „Интернационал ЦГ“ из 2005. године, у висини тромесечног просека коју им је Компанија „Интернационал ЦГ“ исплатила за април, мај и јуни 2008. године.

При том, Компанија „Интернационал ЦГ“ тужиоцима није исплаћивала зараде у складу са Посебним колективним уговором за делатности угоститељства и туризма („Сл. гласник РС“, бр. 74/07), већ према ценама рада из Појединачног колективног уговора, па је правноснажним пресудама Општинског суда у Рашкој (П1 219/08 од 01.12.2008. године и П1 308/08 од 05.02.2009. године) обавезана да тужиоцима за период од 01.01.2007. године до 31.08.2008. године исплати разлику између исплаћених и припадајућих зарада по Посебном колективном уговору, и то тужиоцу ББ износ од 480.139,00 динара а тужиљи АА 560.557,00 динара, са законском затезном каматом на појединачне месечне износе од доспелости до исплате. У овој парници тужиоци су тражили исплату разлике између исплаћених зарада према Појединачном колективном уговору и зарада обрачунатих применом цене рада из Посебног колективног уговора за делатност угоститељства и туризма за спорни период, а висина разлике зараде утврђена је на основу налаза и мишљења вештака економске струке.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепеном пресудом је усвојен тужбени захтев тужилаца и досуђена разлика зараде за спорни период, а побијаном другостепеном пресудом преиначена је првостепена пресуда и тужбени захтев тужилаца одбијен као неоснован. По оцени другостепеног суда, тужени PD „MK Group“ ДОО је као купац у целости испунио своју обавезу преузету уговором о продаји имовине методом јавног тендера, чији је саставни део био социјални програм, а тужени PD MK „Mountain Resort“ ДОО Копаоник је тужиоцима исплатио зараду у спорном периоду према уговором преузетој обавези у висини утврђеној на основу просечне тромесечне зараде коју јој је Компанија „Интернационал ЦГ“ исплатила за април, мај и јун 2008. године, збпг чега тужбени захтев тужилаца за исплату разлике зараде није основан.

По оцени Врховног касационог суда, у побијаној другостепеној пресуди погрешно је примењено материјално право када је првостепена пресуда преиначена и тужбени захтев тужилаца одбијен као неоснован. Наиме, према Посебном колективном уговору за делатности угоститељства и туризма („Службени гласник РС“ 81/03, 96/03), чланом 41. утврђена је цена рада у бруто месечном износу од 6.850,00 динара за пун фонд радних сати, а чланом 2. је прописано да ће се овај колективни уговор применити непосредно ако се код послодавца Појединачним колективним уговором или општим актом послодавца запосленима дају мања права и утврђују неповољнији услови рада од права утврђених законом и посебним колективним уговором. Нови Посебни колективни уговор за делатност угоститељства и туризма Србије ступио је на снагу 17.08.2007. године, који је чланом 44. став 2. прописао да се основна зарада за најједноставнији посао коефицијент 1 утврђује по радном часу у висини минималне зараде утврђене одлуком Социјално економског савета Републике Србије, у складу са законом, а чланом 2. је преузета истоветна одредба у погледу непосредне примене Колективног уговора у случају неповољнијих услова рада или мањих права у појединачним уговорима послодаваца. С обзиром да је ранији послодавац тужиоцима исплаћивао нижу зараду од зараде обрачунате по ценама рада из Посебног колективног уговора, правноснажним пресудама Општинског суда у Рашкој (П1 219/08 од 01.12.2008. године и П1 308/08 од 05.02.2009. године) Компанија „Интернационал ЦГ“ обавезана је да сваком од тужилаца исплати досуђене износе на име разлике између исплаћених и припадајућих зарада по Посебном колективном уговору за период од 01.01.2007. године до 31.08.2008. године. Наведене пресуде донете су пре закључивања уговора о продаји имовине методом јавног тендера чији је саставни део социјални програм, којим се тужени PD „MK Group“ ДОО као купац обавезао да ће запосленима дати најмање права и обавезе утврђене Колективним уговором закљученим 2005. године са свим важећим анексима, а коју обавезу је имао и тужени PD MK „Mountain Resort“ ДОО Копаоник, кога је тужени PD „MK Group“ ДОО формирао и у коме су тужиоци засновали радни однос. Код таквог стања, а како тужени PD MK „Mountain Resort“ ДОО Копаоник тужиоцима није исплатио тромесечни просек зараде за спорни период у складу са Посебним колективним уговором, док је правноснажним пресудама Општинског суда у Рашкој (П1 219/08 од 01.12.2008. године и П1 308/08 од 05.02.2009. године) ранији послодавац обавезан да тужиоцима исплати ову разлику зараде и да према налазу и мишљењу вештака разлика зараде за спорни период износи за тужиљу АА 519.602,92, а за тужиоца ББ 415.662,06 динара, то је правилан закључак првостепеног суда да сваком од тужилаца припада наведена разлика зараде коју су тужени солидарно у обавези да им исплате са законском затезном каматом према опредељеним појединачним месечним износима.

С обзиром на наведено, другостепена пресуда је преиначена, одбијена жалба тужених и потврђена првостепена пресуда, у складу са чланом 416. став 1. ЗПП.

Одлука о досуђењу тужиоцима трошкова ревизијског поступка донета је у складу са чл. 153. и 165. ЗПП, према важећој Адвокатској тарифи и Таксеној тарифи из Закона о судским таксама, док је одлука о трошковима одговора на ревизију тужених донета применом члана 154. став.1 ЗПП будући да трошкови одговора на ревизију не представљају потребне трошкове ради вођења парнице.

Председник већа-судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић