Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1542/2021
14.07.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Божидара Вујичића и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Александар Павловић, адвокат из ..., против туженог ''Симпо'' а.д. Врање, ради исплате зараде и уплате доприноса, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1582/2021 од 09.04.2021. године, у седници одржаној 14.07.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1582/2021 од 09.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П1 122/2020 од 09.12.2020. године, одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиљи на име неисплаћених зарада и на име разлике у мање исплаћеним зарадама плати појединачне месечне износе ближе означене у изреци првостепене пресуде, са законском затезном каматом, како је изреком наведено. Одбијен је тужбени захтев тужиље да се обавеже тужени да за њен рачун уплати код надлежног фонда ПИО доприносе за пензијско и инвалидско осигурање на разлику у заради у износу од 229.332,46 динара, са каматом, како је изреком наведено. Одбијен је тужбени захтев тужиље да се обавеже тужени да јој накнади трошкове парничног поступка у износу од 258.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1582/2021 од 09.04.2021. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о исплатама неисплаћених зарада, као и мање исплаћених зарада, уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем Врховног касационог суда о правним питањима на које се ревизијом тужиље указује. Наиме, схватање Врховног касационог суда о правним питањима на која се ревизијом тужиље указује, изражено је у више одлука Врховног касационог суда.

Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом става 2. исте законске одредбе.