.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1558/2023
31.05.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Зечевић, адвокат из ..., против туженог Универзитета у Новом Саду, Факултета техничких наука са седиштем у Новом Саду, чији је пуномоћник Соња Хаџи Борјановић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 5319/22 од 12.01.2023. године, у седници одржаној 31.05.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 5319/22 од 12.01.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 5319/22 од 12.01.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 2452/21 од 24.10.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му за период од 01.06.2018. године до 01.07.2021. године, исплати на име неисплаћених трошкова за исхрану у току рада износ од 121.623,50 динара и регреса за коришћење годишњег одмора износ од 77.467,85 динара, све са законском затезном каматом на појединачне опредељене износе, као и захтев за накнаду трошкова поступка са каматом. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 64.450,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате, док је одбијен захтев за исплату законске затезне камате на досуђене трошкове парничног поступка од пресуђења до извршности. Ставом трећим изреке, тужилац је ослобођен од обавезе плаћања трошкова судских такси.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 5319/22 од 12.01.2023. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у делу одлуке о тужбеном захтеву и усвајајућем делу одлуке о трошковима поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужилац због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о истој одлучује као о посебној ревизији применом члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/2011 ... 10/2023), Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.
Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је исплата разлике зараде због мање исплаћене накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора. Одлуке нижестепених судова, којима је одбијен тужбени захтев за исплату наведених накнада, у складу су са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда у којима је одлучивано у предметима са правним и чињеничним стањем као у овој правној ствари. Из ових разлога, у конкретном случају, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, односно нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, због чега је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате поднета је 28.06.2021. године, а побијана вредност предмета спора је 209.091,35 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд, применом члана 403. став 3. ЗПП, нашао да је ревизија тужиоца недозвољена.
На основу изложеног, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
