.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1701/2020
01.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Бранке Дражић, Данијеле Николић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Оливер Ињац, адвокат из ..., против туженог МД „ПРОЈЕКТ ИНСТИТУТ“ д.о.о. ..., чији је пуномоћник Ивица Вуковић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж1 231/19 од 26.11.2019. године, у седници већа одржаној дана 01.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж1 231/19 од 26.11.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Нишу Гж1 231/19 од 26.11.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Нишу П1 2300/16 од 26.03.2019. године обавезан је тужени да тужиоцу исплати на име трошкова поступка износ од 10.940,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности па до коначне исплате.
Решењем Вишег суда у Нишу Гж1 231/19 од 26.11.2019. године, ставом првим изреке усвојена је жалба тужиоца и решење Основног суда у Нишу П1 2300/16 од 27.05.2019. године је укинуто. Ставом другим изреке преиначена је одлука о трошковима поступка из решења Основног суда у Нишу П1 2300/16 од 26.03.2019. године па је обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати укупан износ од 95.780,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности решења па до исплате.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, којим је одлучено о трошковима парничног поступка, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. ЗПП.
Применом члана 404. став 1. ЗПП посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепеног решења које се не би могло побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Врховни касациони суд налази да, у конкретном случају, нису испуњени услови прописани чланом 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, ради уједначавања судске праксе, новог тумачења права или разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана везаних за одлучивање о накнади трошкова поступка.
Из изнетих разлога, на основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке овог решења.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија туженог није дозвољена.
Одредбом члана 28. став 1. ЗПП је прописано да се, ако је између осталог, за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима само вредност главног захтева, док се према члану 2. истог члана не узимају у обзир, између осталог, трошкови поступка ако не чине главни захтев.
У конкретном случају ревизија је изјављена против решења којим је одлучено о трошковима поступка, што у овој правној ствари не представља главни захтев већ споредно потраживање, због чега ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа-судија
Бранислава Апостоловић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
