Тужилац је против правноснажне пресуде донете у другом степену благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14) – у даљем тексту: ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити. У поступку по жалби, другостепени суд није пропустио да примени нити је неправилно применио одредбе процесног закона, што је било или могло бити од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био радник туженог на неодређено време на основу закљученог Уговора о раду М.бр. .. од 01.10.2015. године на радном месту возача. Тужиоцу је престао радни однос дана 12.09.2016. године решењем М.бр. ... Пре доношења решења о престанку радног односа тужиоцу је, дана 05.09.2016. године достављено упозорење о постојању разлога за престанак радног односа бр. .. од 29.08.2016. године у коме је наведено да је основ за отказ уговора о раду повреда радне дисциплине прописана чланом 179. став 3. Закона о раду, на основу поступка који је спроведен код послодавца којим је утврђено да је запослени својом кривицом учинио повреду радне дисциплине, јер је дана 20.07.2016. године у ... извршио покушај крађе дизел горива у количини од 40 литара. Увидом у решење тужене М.бр. .. од 12.09.2016. године утврђено је да се тужиоцу, као запосленом на радном месту возач, отказује уговор о раду бр. .. од 01.10.2015. године због тога што је извршио повреду радне обавезе и радне дисциплине, на тај начин што је дана 20.07.2016. године извршио покушај отуђења горива у количини од 40 литара на тај начин што је приликом повратка из села ..., управљајући вучним возилом „ФАП 2228“ застао недалеко од асфалтне базе у ... и из приколице избацио на травњак канту са дизел горивом. Руководилац организационе производње ВВ који се службеним возилом кретао иза тужиоца, пратио га је и наведену канту утоварио у своје возило, да би у асфалтној бази показао исту тужиоцу који није негирао догађај, већ је самоиницијативно вратио службени мобилни телефон и наредног дана отворио боловање. Тужени је након спроведеног поступка пописом горива утврдио да је у вучном возилу тужиоца било мањка од 120 литара. Повреда радне обавезе и радне дисциплине утврђена је на основу извештаја туженог од 21.07.2016. године о количини горива у возилу којим је управљао тужилац, изјаве руководиоца организације производње ВВ и ЏПС извештаја о кретању возила. Тужилац се изјаснио на наводе из упозорења дана 07.09.2016. године, али у изјашњењу није навео нове околности или чињенице које би довеле до другачије одлуке послодавца.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно закључили да је тужилац извршио повреду радне обавезе и радне дисциплине која му је побијаним решењем стављена на терет, те да је основано тужени орган донео решење о престанку радног односа тужиоца применом одредаба члана 179. ст. 2. и 3. Закона о раду и члана 65. став 2. тачка 22. Колективног уговора код послодавца.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 5) Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/13 и 75/14) прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом, односно уговором о раду, а ставом 3. тачка 8) овог члана да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Према одредби члана 180. Закона о раду, послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 179. ст. 2. и 3. овог закона, запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења (став 1). У упозорењу из става 1. овог члана послодавац је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење.

Одредбом члана 65. став 2. тачка 22. Колективног уговора туженог из јуна 2015. године, прописано је да послодавац може отказати уговор о раду запосленом, ако запослени учини повреду радне обавезе, а под повредом радне обавезе тачком 22. предвиђена је крађа или покушај крађе имовине предузећа као и неоправдан мањак.

Имајући у виду наведено и чињеницу да је у поступку утврђено да је тужилац извршио повреду радне дисциплине која му је побијаним решењем стављена на терет, јер је извршио покушај отуђења горива у количини од 40 литара на начин који је описан у решењу, постојао је оправдан разлог за доношење решења о отказу на основу цитираних одредби члана 179. ст. 2. и 3. Закона о раду и одредби члана 65. став 2. тачка 22. Колективног уговора.

Супротно наводима ревизије, правилно су нижестепени судови утврдили да је тужилац својом кривицом учинио повреду радне обавезе која му је оспореним решењем стављена на терет, јер је у поступку несумњиво утврђено да је дана 20.07.2016. године у ... покушао крађу дизел горива, да је тужиоцу достављено упозорење на начин за достављање решења о отказу уговора о раду, а да тужилац у свом изјашњењу од 07.09.2016. године није навео нове чињенице и околности које би довеле до другачије одлуке.

Имајући у виду изложено, Врховни касациони суд налази да су нижестепени судови основано закључили да је тужени решење о престанку радног односа тужиоцу донео у поступку спроведеном у свему у складу са законом и колективним уговором, након што је несумњиво утврдио да је тужилац својом кривицом учинио повреде радне обавезе утврђене општим актом, односно уговором о раду под којом је предвиђена крађа или покушај крађе имовине предузећа као и неоправдан мањак, то је правилно одбијен и захтев тужиоца да га тужени врати на рад у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

С обзиром на изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Како је ревизија тужиоца одбијена као неоснована, у смислу члана 153. став 1. ЗПП, одбијен је и захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка.

Председник већа – судија

Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић