Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је оценио да је ревизија тужиоца дозвољена по члану 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), испитао је побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП и утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, решењем Владе Републике Србије 24 број 119-345/2021 од 07.03.2012. године, тужилац је именован за директора Дома ученика средњих школа у ..., када је и ступио на дужност. Решењем Владе Републике Србије 24 број 119-12361/2015 од 19.11.2015. године, констатовано је да тужиоцу престаје дужност директора Дома ученика средњих школа у ... пре истека мандата. Ово решење је поништено, као незаконито, пресудом Вишег суда у Лесковцу П1 7/16 од 02.09.2016. године, која је постала правноснажна 12.12.2017. године. Након престанка дужности директора тужилац је у Дому ученика обављао послове организатора самосталних делатности на којима му је плата обрачунавана и исплаћивана по коефицијенту 16,95. На пословима директора наведене Установе тужиоцу је плата обрачунавана и исплаћивана по коефицијенту 21,11. Тужилац тужбом тражи исплату разлике плате од износа који му је у спорном периоду исплаћен по коефицијенту 16,95 до износа који би му били исплаћени по коефицијенту 21,11, да му дужност директора није незаконито престала пре истека четворогодишњег мандата за период од 19.11.2015. године (престанак дужности директора) до 07.06.2016. године (истек законом прописаног мандата). Висина разлике утврђена је оценом налаза и мишљења вештака економско- финансијске струке и у складу са тим налазом тужилац је прецизирао тужбени захтев.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је усвојио тужбени захтев, налазећи да је тужена одговорна за штету коју је тужилац претрпео у висини утврђене разлике плате, због незаконитог престанка дужности директора пре истека четворогодишњег мандата на основу решења тужене које је као незаконито поништено правноснажном пресудом у судском поступку.

Другостепени суд је изразио супротно становиште о одговорности тужене, налазећи да иако је тужена донела незакониту одлуку о разрешењу, она није послодавац тужиоца, већ је то Дом ученика средњих школа у ... који је пасивно легитимисан и одговоран за предметну штету будући да је непосредно спровео незаконито решење о разрешењу на начин што је тужиоцу исплаћивао зараде у нижим износима од оних које би тужилац остварио до истека мандата. Како је приговор недостатка пасивне легитимације материјално правни приговор на који суд пази по службеној дужности, то је првостепена пресуда преиначена и тужбени захтев одбијен као неоснован.

По оцени Врховног касационог суда, становиште другостепеног суда није правилно.

Одредбом члана 164. Закона о раду прописано је да ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да му надокнади штету у складу са законом и општим актом.

Из садржине ове одредбе произилази да се порекло штете коју запослени може да претрпи на раду или у вези са радом налази у повреди неког његовог права или у повреди, односно нарушавању здравља запосленог. У зависности од порекла штете одређује се и основ одговорности за штету. Ако је штета настала због повреде права запосленог, основ одговорности је кривица која се у смислу члана 154. став 1. Закона о облигационим односима претпоставља, док по члану 172. став 1. правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. У конкретном случају на основу решења тужене, тужиоцу је престала дужност директора Дома ученика средњих школа у ..., пре истека мандата и то решење је поништено као незаконито правноснажном судском одлуком. Незаконитим решењем тужене, тужиоцу је проузрокована материјална штета у висини разлике између плате која је исплаћивана и плате коју би остваривао да до престанка дужности директора пре истека мандата није дошло. Узрок ове штете је у незаконитом акту тужене, а не у примени тог акта од стране послодавца исплаћивањем тужиоцу плате у нижим износима од оних које би остварио до истека мандата. Зато у конкретном случају постоји основ одговорности тужене за проузроковану штету, супротно становишту другостепеног суда о непостојању пасивне легитимације тужене у овом спору.

Из наведених разлога, на основу члана 416. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Тужилац је успео у поступку по ревизији па му припадају трошкови ревизијског поступка на основу члана 165. став 2. у вези чланова 153. и 154. ЗПП у износу од 18.000,00 динара на име састава ревизије од стране адвоката по важећој АТ, док трошкови на име судске таксе нису признати, јер захтев за накнаду ових трошкова није опредељен у смислу члана 163. став 2. ЗПП. Преиначењем другостепене пресуде потврђена је и одлука о трошковима првостепеног поступка који су тужиоцу правилно признати и одмерени.

Председник већа - судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић